·

    11.06.2008.

    Некад и сад

    Извор: Блиц

    Ко и мало зна нашу јавну сцену, зна и да не треба имати илузије о стварима као што су културни лимити, минимални стандарди полемике, коректност и сл. Такве ствари су код нас на рудиментарном нивоу, једва присутне. У нашем реалном контексту гомила  неистина, дисквалификација и увреда коју на другог јавног функционера у интервјуу дневним новинама сручи  директор  РТС, па чак ни "уређивачка политика" РТС-а која у интервјуу свог шефа препозна вест од националног значаја па неистине и увреде (ре)емитује у свом информативном програму, објективно, нису феномени који заслужују баш посебно велику пажњу.  

    Кад је нападнути званичним, јавним саопштењем демантовао неистине, исто су, као што је ред, у целости или делимично, пренели, практично сви релевантни медији. РТС није, ни једну једину реч. Чак и у нашим условима, то је већ феномен који заслужује  озбиљну пажњу. Пред њим губи значај и то ко је, чињенично, у праву. Важније је питање – какав  је то „јавни  сервис“ који служи свом директору (или било коме) да напада (било кога) а не допушта да се чује и друга страна? И шта јавност има од таквог „информисања“? Зар, такво какво је, не буди успомене на време кад су га контролисали фамозни ЈУЛ-ови магови „објективног “ информисања – Матић, Марковић и слични? Зар не би требало да је неспорно да се од тада много променило?

    Претрага

    You are using an outdated browser which can not show modern web content.

    We suggest you download Chrome или Firefox.