„Primera povreda prava na zaštitu podataka o ličnosti ima nedopustivo mnogo. U nekim medijima pojavljuju se, po zakonu inače „naročito osetljivi podaci“ iz medicinskih dosijea, rezultati poligrafskog ispitivanja osumnjičenih, kompletni sadržaji iskaza pritvorenih svedoka, iako bi gotovo izvesno pokušaj da se do njih dođe npr. korišćenjem prava iz Zakona o slobodnom pristupu informacijama bio odbijen jer je reč o „tajni“ ili „da to ne bi ugrozilo tok postupka“.
Najgore od svega je objavljivanje informacija kojima se ako ne direktno, ipak sasvim jasno identifikuju maloletne žrtve nekog krivičnog dela, uključujući čak i silovanje, incest ili sličan grozan događaj s kojim je žrtva bila suočena.
Poštujem zakonom zajemčeno pravo novinara da ne odaju svoj izvor informacija, ne tražim i ne očekujem da to učine. Na novinare i medije samo apelujem da se uzdrže od objavljivanja informacija kojima se grubo vređa privatnost i podsećam da su sami u svoj etički kodeks upisali: „Čak i ukoliko nadležni državni organi objave podatke koji spadaju u domen privatnosti počinioca ili žrtve, mediji tu informaciju ne smeju da prenose. Greška državnih organa ne podrazumeva „dozvolu“ za kršenje etičkih principa profesije.“
Međutim, u vezi sa realnom mogućnošću da se dobar deo pomenutih podataka o ličnosti distribuira iz državnih organa želim da naglasim da se radi o nečem što je inkriminisano i krivičnim zakonom. Podsećam da čl. 146 KZ predviđa da će se službeno lice koje podatke o ličnosti koji se prikupljaju, obrađuju i koriste na osnovu zakona saopšti drugom ili upotrebi u svrhu za koju nisu namenjeni, kazniti zatvorom do tri godine.
Poverenik naravno ne može voditi krivične postupke, to je posao za to zakonom predviđenih organa. Mislim da je zaista krajnje vreme da oni pojavi o kojoj govorim posvete potrebnu, mnogo veću pažnju.“
Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti još jednom je upozorio da je količina podataka o ličnosti osumnjičenih za krivična dela, i pogotovo žrtava krivičnih dela koji se objavljuju u medijima alarmantna, a da poseban problem predstavlja objavljivanje podataka koji omogućavaju prepoznavanje maloletnih žrtava.