Повереник, имајући у виду фазу кривичног поступка који је у току, у овом тренутку неће јавно објавити записник о спроведеном надзору, али може да констатује да увид у службену документацију у полицији и тужилаштву, не потврђује да су ти органи били извор података објављених у медијима.
Према утврђеном стању, у медијима објављени, најделикатнији, изузетно мучни наводи о до детаља „прецизним“ изјавама окривљеног о начину извршења кривичног дела, о начину прикривања тела жртве након извршења кривичног дела, те о наводној садржини обдукционог налаза или психијатријског вештачења, немају основ у службеној документацији органа, односно од ње се разликују у веома великој мери или у потпуности.
Није задатак Повереника да се упушта у оцену да ли је то последица поуздања у лош извор, наседања на нечији „спин“ или свесно креирање неистина мотивисано борбом за тираж. Али, имајући у виду да се сличне ствари дешавају често и у континуитету, то свакако заслужује пажњу и реакцију не само новинарских асоцијација, већ и других надлежних државних органа, далеко озбиљније од досадашње. Неодрживо је и неодговорно мирити се са могућношћу да се уставна одредба из члана 51 која јемчи право на истинито, потпуно и благовремено информисање, а медије обавезује да то право поштују, претвара буквално у карикатуру.
Добро је што у конкретном случају акција надзора није потврдила „цурење“ информација из надлежних органа, али свакако није довољно за општу оцену. И неки ранији поступци надзора које је Повереник спроводио имали су исти резултат. Повереник констатује да органи власти које су медији у таквим приликама директно или индиректно означавали као „извор“ по правилу на то не реагују и неистине не демантују и позива их да то, документовано, чине. Међутим, у неким ранијим поступцима надзора утврђено је и сасвим обрнуто, па је Повереник подносио против службених лица и захтеве за покретање прекршајних поступака и кривичне пријаве.
У сваком случају, генерално, и у континуитету, свакодневно је присутно много тога што изазива сумње о недозвољеном стављању на расплагање личних података грађана од стране разних државних органа трећим лицима. Повереник још једном упозорава да је злоупотреба тих података односно употреба у сврхе ван оних које су предвиђене законом, кривично дело, оцењује да је нужно и позива надлежне, МУП и тужилаштво, да у пракси према извршиоцима тих кривичних дела делују неупоредиво интензивније него досад.