Vi i Vaš tim uneli ste malo svetlosti u „mrak“ prostora Srbije, u kojoj se predstavnici vlasti još ponašaju kao spahije, ili jedini gospodari dokaza o istini, koja nikako ne sme doći do običnih „malih“ljudi. Valjda misle da mi i ne zaslužujemo istinu jer smo prešli preko svih laži koje su nam do sada servirali, a za koje niko nije odgovarao.
Rukovodstvo, kao i većina članova „Mreže za restituciju u Srbiji“ žive duže od šest decenija kao građani drugog reda, pa je time naša zahvalnost i poštovanje prema Vama još naglašenije. Po Zakonu o prijavljivanju i evidentiranju, tokom 2005. i 2006. godine, bili smo prinuđeni, da prikupimo svu dokumentaciju o načinima otimanja naše imovine posle Drugog svetskog rata, a to sigurno ne bi uspeli da nismo imali Vašu, kao i pomoć ljudi iz Vašeg tima koji su dosledno primenjivali Zakon na koji smo se pozivali.
Sigurni smo da ste se takvim stavom i doslednim insistiranjem na primeni ovog vrlo značajnog Zakona, zamerili mnogim predstavnicima vlasti na svim nivoima u Srbiji. Mi, stari vlasnici, najviše smo osetili težinu pedesetogodišnjeg jednoumlja jer komunisti su nam otimali „u ime naroda“, a sadašnja vlast, i pored hiljadu puta ponovljene parole „pošteno je ispraviti nepravdu“ našu imovinu poklanja povlašćenim pojedincima, a pri tom negira ne samo naše vlasništvo, nego i naše fizičko postojanje.
Gospodine Šabiću, Vaš primer najbolje svedoči kako pojedinac može da utiče na promenu toka istorije jer kada bi većina političara, poput Vas, imala više svesti, a manje egoizma i megalomanije, u obavljanju javnih funkcija, stotine hiljada ljudi u Srbiji bili bi pošteđeni bede i siromaštva u kome žive.
Ako ne budete ostali na mestu poverenika, opet ćemo izgubiti mi – građani, a pobediće političko – kriminalni lobi koji Srbiju drži kao taoca, što dalje od ostalog normalnog sveta.
Postoji mnogo onih koji žele, a ne mogu ništa da urade. Ima i onih koji mogu, a ne žele ništa da učine da bi bilo bolje, a najmanje je onih koji žele i mogu da nešto poprave. Vi pripadate ovoj trećoj, najmalobrojnijoj grupi u Srbiji, a ovako časnim radom upisali ste se na onu svetliju stranicu istorije, na početku novog veka, na kojoj u Srbiji, bar zasad, malo njih može da se upiše.
U ime svih članova „Mreže za restituciju u Srbiji“ i u svoje lično ime, srdačno Vas pozdravljamo i želimo Vam da nastavite sa istom snagom promene u primeni zakona koje ste započeli.
Presedan (II deo)
12/23/2006
Blic
PRESEDAN (II DEO)
Rodoljub Šabić poverenik za informacije
Nedavno sam na ovom mestu, u tekstu „Presedan“, pisao o tome da je po tužbi Mreže za afirmaciju nevladinog sektora (MANS) Upravni sud Crne Gore poništio rešenje Agencije za nacionalnu bezbednost (ANB) o odbijanju zahteva da se učini javnim podatak o broju prisluškivanih u 2005. MANS se u postupku pozivao i na to da je u Srbiji poverenik za informacije u identičnoj situaciji naložio da se informacije daju i da je tužbu BIA protiv te odluke VSS odbacio. Sud u Podgorici je poništio rešenje ANB, jer nije dokazano „da bi po interese nacionalne bezbednosti obelodanjivanjem informacije nastala šteta znatno veća od javnog interesa za njenim objavljivanjem“, i naložio da se donese novo. Bilo je zanimljivo kakvo će biti novo rešenje, jer je mogući ishod mogao imati za posledicu, za nas interesantan, kuriozitet. Kuriozitet da odluka srpskog poverenika posluži kao neka vrsta „presedana“ u međunarodnim relacijama, a da prethodno u domaćoj državi nije izvršena. ANB je MANS-u dostavila tražene podatke. Javnost je obaveštena da je u Crnoj Gori u toku 2005. godine 45 ljudi tajno prisluškivano i još petoro ljudi tajno praćeno. Nisam siguran da li će ovaj postupak ANB biti od uticaja na izvršenje odluke srpskog poverenika. U Crnoj Gori učinjen je ozbiljan korak u pravcu demistifikacije rada službi i zbog toga se, neće desiti ništa strašno po nacionalnu bezbednost.