Грађани и њихови правни заступници, не доводећи у питање значај радова на аутопуту, указују међутим на чињеницу да у току извођења радова неретко долази до проузроковања штете на њиховој имовини, а да су у одсуству потребних информација лишени могућности да остваре законско право на накнаду претрпљене штете односно да је траже судским путем.
Указују да су у покушајима да дођу до података неопходних за покретање судског спора, суочени с тим да добијају контрадикторне информације – некад да је инвестирор ЈП „Путеви Србије“, некад да је то ЈП „Коридори“. Указују такође да нису у могућности ни да добију информације о томе ко су извођачи радова, односно да се њихови захтеви у том смислу суочавају с одговорима да су у питању „тајни уговори“ или да су извођачи „стране фирме“ које су ангажовале „непознате“ подизвођаче. Указују и да су покушаји да на индиректан начин дођу до потребних информација о извођачима остали неуспешни, будући да су камиони и друга тешка возила која проузрокују штету најчешће без ознака, а возачи који њима управљају одбијају да кажу за кога раде.
Не постоји ниједан легитиман, оправдан разлог да се грађанима отежава могућност да користе сва правна средства ради остваривања права на накнаду евентуалне штете на њиховој имовини. Нема такође ниједног оправданог разлога да подаци о инвеститорима и извођачима радова на аутопуту буду недоступни јавности, напротив, а још мање за то да извођење једног корисног пројекта изазива непотребне и непожељне последице у виду незадовољства грађана. Напротив, држава има обавезу да им свако остваривање права учини лакшим и једноставнијим, а да незадовољство због одсуства потребних информација отклони.