Poverenik podneo Predlog za ocenu ustavnosti Zakona o nacionalnom DNK registru

Ocenjujući, međutim, da samo oglašavanje i prestanak važenja člana 10 stav 3 Zakona o nacionalnom DNK registru nije dovoljno da bi se prava lica zaštitila u skladu sa afirmisanim standardima zaštite ljudskih prava, pogotovo onim u vezi sa obradom podataka u DNK registru, Poverenik je predložio Ustavnom sudu da posebnim mišljenjem skrene Narodnoj skupštini pažnju na pitanja koja je neophodno regulisati zakonom.

Poverenik je posebno naglasio da se to odnosi na:

– Uslove pod kojim se vrši upis i brisanje podataka u DNK registru, vodeći računa o tome da se mora praviti razlika između osumnjičenih, okrivljenih i osuđenih lica, te o vrsti i težini izvršenog krivičnog dela;

– Rokove čuvanja svih podataka u DNK registru koji ne mogu biti neograničeni kao što je to propisano odredbama  41, 43, 44, 45. i 46. Zakona o evidencijama i obradi podataka u oblasti unutrašnjih poslova („Službeni glasnik RS“, broj 24/2018);

– Uslove pod kojima se vrši obrada podataka u DNK registru, a posebno uslove pod kojima se vrši upis i brisanje podataka iz registra o maloletnim licima i žrtvama izvršenja krivičnog dela;

– Razmenu podataka iz DNK registra sa drugim državama i međunarodnim organizacijama koja se može odvijati samo na osnovu zakona, tj. ratifikovanih međunarodnih sporazuma, koji imaju snagu zakona i deo su unutrašnjeg pravnog poretka, uz propisivanje jasnih pravila pod kojim uslovima se vrši takva obrada.

Poverenik je apelovao na Ustavni sud da bez odlaganja, u što je moguće kraćem roku, donese odluku po njegovom Predlogu, ukazujući da primena važećeg Zakona o nacionalnom DNK registru može imati i nesagledivo štetne posledice.