Повереник поднео Предлог за оцену уставности Закона о националном ДНК регистру

Оцењујући, међутим, да само оглашавање и престанак важења члана 10 став 3 Закона о националном ДНК регистру није довољно да би се права лица заштитила у складу са афирмисаним стандардима заштите људских права, поготово оним у вези са обрадом података у ДНК регистру, Повереник је предложио Уставном суду да посебним мишљењем скрене Народној скупштини пажњу на питања која је неопходно регулисати законом.

Повереник је посебно нагласио да се то односи на:

– Услове под којим се врши упис и брисање података у ДНК регистру, водећи рачуна о томе да се мора правити разлика између осумњичених, окривљених и осуђених лица, те о врсти и тежини извршеног кривичног дела;

– Рокове чувања свих података у ДНК регистру који не могу бити неограничени као што је то прописано одредбама  41, 43, 44, 45. и 46. Закона о евиденцијама и обради података у области унутрашњих послова („Службени гласник РС“, број 24/2018);

– Услове под којима се врши обрада података у ДНК регистру, а посебно услове под којима се врши упис и брисање података из регистра о малолетним лицима и жртвама извршења кривичног дела;

– Размену података из ДНК регистра са другим државама и међународним организацијама која се може одвијати само на основу закона, тј. ратификованих међународних споразума, који имају снагу закона и део су унутрашњег правног поретка, уз прописивање јасних правила под којим условима се врши таква обрада.

Повереник је апеловао на Уставни суд да без одлагања, у што је могуће краћем року, донесе одлуку по његовом Предлогу, указујући да примена важећег Закона о националном ДНК регистру може имати и несагледиво штетне последице.