13.03.2008.
Izvor: Blic
komentari
Rodoljub Šabić Poverenik za informacije
Zahtevi javnosti za pristup informacijama o javnim nabavkama, koji se podnose na osnovu Zakona o slobodnom pristupu informacijama, gotovo po pravilu se suočavaju sa otporom. To je naravno, indikativno, uznemiravajuće, ali istovremeno i "logično", ako se zna da se ovakve informacije uskraćuju, i to u doslovno dramatičnim razmerama, čak i u okviru državnih, internih mehanizama kontrole.Recimo, Republičkoj upravi za javne nabavke godišnji izveštaj dostavilo je nešto oko 2 hiljade subjekata. Ne zna se sa sigurnošću koliko njih je bilo u obavezi, ali je verovatna pretpostavka da se radi o približno 12 hiljada. Ne zna se pouzdano ni koliko oni godišnje troše za javne nabavke, ali se opet sa dosta osnova pretpostavlja da potroše i preko 15% ukupnog društvenog proizvoda.
Inače, pretpostavka koja važi, u međunarodnim relacijama, znači i kad su u pitanju zemlje koje imaju i daleko moćniju javnost i mnogo efikasnije sisteme eksterne i interne kontrole, je da šteta od korupcije u javnim nabavkama iznosi od najmanje 10% ugovorene vrednosti pa na više. Može li se pretpostaviti kolika je ta šteta u našem slučaju? Može, naravno. A očigledan strah od javnosti i kontrole govori da nije pretpostavka već izvesnost da se radi o ogromnim iznosima.