И новим Нацртом Акционог плана још једном се „гура под тепих“ низ одавно отворених, евидентних проблема, односно потреба да се: подигне ниво проактивног објављивања информација; законом обухвате сви субјекти који имају јавна овлашћења; отклоне препреке и нејасноће у вези са извршењем решења Повереника; транспонују у правни систем Србије европске директиве које се односе на приступ информацијама; спречи сужавање оствареног нивоа права; обезбеди и повећа одговорност за кршење закона.
Поновно, тешко је рећи које по реду, одлагање утолико је теже разумљиво јер постоји одавно припремљена врло солидна основа за израду и усвајање измена и допуна Закона о слободном приступу информацијама од јавног значаја. Предлог закона већ је био у скупштинској процедури још почетком 2012. године али је повучен, и никад није враћен, а било је заиста више него довољно времена да се, ако се сматра да је то потребно, преради и побољша.
Повереник се посебно осврнуо на проблем одсуства одговорности за кршење закона који је у директној вези са надзором над спровођењем ЗСПИЈЗ који „врши Министарство државне управе и локалне самоуправе“. Повереник је упозорио на то да се тај надзор заснива искључиво на изјашњењу органа власти, без упуштања у проверу њихових навода који често не одговарају чињеничном стању. А будући да се „надзор“ и иначе, имајући у виду интензитет, врши само симболички, број поступака које је министарство покренуло против прекршиоца закона у односу на стварно почињене прекршаје је минималан, мери се у промилима.
Овакав однос, готово потпуно одсуство одговорности за кршење закона охрабрује прекршиоце и постиче на кршење закона, о чему сведочи и велики, стално растући број жалби Поверенику.