Повереник Родољуб Шабић је, поводом тога, изјавио и следеће:
„Прихватање Европске конвеције о људским правима подразумева право грађана да се на Конвенцију позивају пред нашим судовима и другим државним органима и траже од њих да је непосредно примењују, као и то да последњу инстанцу у заштити људских права представља Европски суд за људска права у Стразбуру, са свим консеквенцама те чињенице.
Кад су у питању слобода мисли и изражавања, односно слобода медија, слобода пријема и дистрибуције информација и слобода приступа информацијама које су у поседу власти, а и, иначе, изузетно су ретки случајеви непосредне примене конвенције. То говори да је потребно више, сериозно и континуирано, радити на подизању нивоа знања запослених у органима власти о европским стандардима људских права и посебно о ставовима израженим кроз одлуке Европског суда за људска права који су основ за тумачење одредби конвенције.
И то што је у кратком року забележен релативно велики број, преко 1500, тужби наших грађана поднетих Европском суду за људска права упозорава да у протекле три године није урађено све што је потребно како на институционалном, тако и на нормативном плану.
На институционалном плану важно је и могуће брзо, одмах након избора, активирати Уставни суд и Омбудсмана.
На нормативном плану треба донети или изменити више закона којима ће се нпр. потпуно искључити могућност контроле медија од стране власти, искључити претње кривичне одговорности за јавну критику, обезбедити процесне и друге претпоставке за извршење одлука Европског суда за људска права, отклонити и демистификовати непотребне баријере које ометају приступ јавности информацијама од јавног интереса и сл. Требаће времена да тај нормативни дефицит буде елиминисан и због тога је веома важно да органи власти, непосредном применом Конвенције, кад год је то могуће, отклоне негативне последице.“