„У вези са тим обраћањима грађана већ сам предузео потребне кораке. Полазећи од претпоставке да иза евентуалних угрожавања права на заштиту података о личности, пре свега, стоји недовољно познавање садржине Закона о заштити података о личности и Закона о националним саветима националних мањина, а не лоше намере, очекујем да ће предузете мере дати жељене ефекте.
Ипак, подсећам да послове организовања и спровођења избора за националне савете обавља Министарство за људска и мањинска права и други законом одређени органи. Нико други не може тим поводом вршити обраду података о личности, значи ни прикупљати и формирати евиденцију бирачких или других спискова лица која се уписују у посебне бирачке спискове, а поготово не може формирати посебне „приватне“, страначке и сл. збирке података на основу фотокопија захтева или личних докумената односно пописа лица са адресама, бројевима телефона и сл. А право да на посебно прописаном обрасцу у писаној форми поднесе захтев за упис у посебан бирачки списак припада грађанину (само њему), и то не може обављати неко други уместо њега.
Предузимање обраде података о личности, поготово нарочито осетљивих података, без јасног, законом утврђеног основа или изричитог слободно датог писаног пристанка лица чији се подаци обрађују је активност која је, по Закону о заштити података о личности, забрањена (чл. 8) и кажњива као прекршај (чл. 57), а истовремено, по одредбама члана 146. Кривичног законика РС може представљати и кривично дело.“
Повереник за информације од јавног значаја и заштиту података о личности, Родољуб Шабић позвао је све одговорне да предузму све што је потребно да у поступку формирања посебних бирачких спискова за избор националних савета националних мањина не дође до повреде права на заштиту података о личности.