Саопштење за јавност, 09. 04. 2010.

„И попис и избори за националне савете су активности које подразумевају обраду података о личности, укључујући и обраду оних података који су Законом о заштити података о личности утврђени као нарочито осетљиви подаци, као што су нпр. национална припадност или вероисповест. То, сходно закону, подразумева да се обрада података може вршити искључиво на основу слободно датог пристанка лица о чијим подацима се ради. Није сувишно подсетити на то да тај пристанак мора бити јасан и недвосмислен и дат у писменој форми, а да се у случају да је реч о неписменим лицима пристанак мора потврдити изјавом коју потписују два сведока.

Уз то, закон подразумева и да се обрада нарочито осетљивих података штити и посебним мерама заштите. Те мере, требала је, према закону, да утврди Влада посебном уредбом у року од шест месеци од дана ступања на снагу закона. Али, иако је тај рок истекао још почетком априла прошле године, та уредба није донета. Последица тога је да посебна заштита нарочито осетљивих података остаје обична прокламација, а да је у пракси нема. Тако нешто није само у апстрактној супротности са нашим законом и преузетим међународним обавезама, већ подразумева сасвим реалну, конкретну, озбиљну могућност угрожавања права грађана. Из разлога које је сувишно објашњавати се свуда у демократском свету заштити нарочито осетљивих података посвећује велика пажња и зато је веома важно да што пре добијемо бар минималнe нормативнe оквирe заштите, а да се потом упорно и доследно инсистира на њиховој примени.“