Саопштење за јавност, 11. 02. 2010.

„Тачно је да је Високи савет судства у изјашњењу које је доставио на захтев Повереника, а поводом жалбе Друштва судија Србије, поред осталог, навео да захтев Друштва судија није примљен у Високом савету судства. Међутим, овај навод, чак и у комуникацији на лаичком нивоу, не би могао имати вредност озбиљног аргумента, а поготово је не може имати у процесној комуникацији између два органа власти.

Ноторна је чињеница да се дан пријема поднеска у писарници сматра даном пријема истог у органу коме је упућен. А копија захтева Друштва судија, снабдевена је заводним печатом, који потврђује да је исти примљен 30. 12. 2009. године у писарници Управе за заједничке послове републичких органа управе која, уз остале органе, обавља послове писарнице и за Високи савет судства.

Да ли је и како након пријема у писарници захтев изгубљен, да ли је „нестао“ у писарници, на путу од писарнице до Високог савета судства, или у самом Савету, те да ли је то последица немара, неодговорности, лоше организације или нечег још горег – све су то важна питања на која би морали имати одговоре. Међутим, то не може бити од утицаја на процесну позицију Друштва судија Србије као подносиоца жалбе који је захтев поднео у складу са законом, с чим у складу је и поступао Повереник.

Коначно, и да занемаримо изнето, примерак захтева Друштва судија Србије је Високом савету судства доставио и Повереник 21. 01. 2010.г., достављајући жалбу на изјашњење. Високи савет је, ако не пре, тада требало да поступи по захтеву, посебно имајући у виду да је у изјашњењу и сам навео да не постоји ни један разлог да изостане одговор Друштву судија Србије.“