Saopštenje za javnost, 14.12.2010.

„Logičan prvi korak u procesu otvaranja dosijea trebalo bi da bude usvajanje zakona sa pravednim i kvalitetnim rešenjima, zasnovanim na najboljim komparativnim uporednopravnim iskustvima koje nam stoje na raspolaganju. Ali svakako nije dovoljno da ta rešenja budu dobra samo na papiru, potrebno je da se mogu potvrditi u praksi, da budu sprovodiva. Da bi zaista bilo tako, neophodno je da se prethodno detaljno sagleda sveobuhvatnost i ozbiljnost ovog posla, i što je najvažnije, da se definišu i obezbede značajna sredstva potrebna za njegovu realizaciju.

Ostavljajući, bar ovom prilikom, po strani činjenicu da nam nedostaju pouzdani odgovori na mnoga za ovu temu veoma bitna pitanja, podsetiću još jednom na to da u Povereništvu SR Nemačke za dosijea nekadašnje tajne službe Istočne Nemačke (Štazi) i danas, nakon više godina i pošto je vrlo značajan deo problema rešen, zaposleno oko 2000 ljudi sa budžetom od oko 100 miliona evra. Nama nisu potrebna tolika sredstva, ali nam jeste potrebna jasna predstava o tome kolika zaista jesu potrebna. I razume se, spremnost da se ta sredstva obezbede.

Bez toga zakon ne može poslužiti svojoj pravoj svrsi i kao realne se mogu otvoriti dve opcije, obe nepoželjne. Možemo dobiti još jedan „istorijski“ zakon kakav je npr. Zakon o lustraciji koji u Srbiji postoji već osam godina ali se ne primenjuje. Ili, što je još gore možemo u slučaju usvajanja i pokušaja primene zakona bez neophodnih resursa dovesti do ozbiljnog ugrožavanja ustavom i zakonom zajamčenih prava, posebno prava na zaštitu podataka o ličnosti.“