Саопштење за јавност, 21. 06. 2010.

„Спремност за супротстављање криминалу и корупцији указивањем на конкретне примере у својој средини заснива се на храбрости и одлучности појединаца. Добро је што има људи са таквим особинама, али је неопходно обезбедити да их буде више, да се то што они говоре што боље чује, а да не буде пропраћено опасностима по њихову егзистенцију или егзистенцију њихових породица. Не сме се допустити да ћутање буде једина безбедна алтернатива.

Људи који савесно, у доброј вери указују на криминал и корупцију и друге облике незаконитих поступања, на озбиљна кршења људских права којима се угрожава или негативно утиче на живот, здравље, слободу и друге легитимне интересе других људи, грађана, пореских обвезника, корисника услуга јавне власти, акционара, запослених, не смеју због тога сносити незаслужене консеквенце.

Било би добро и корисно што пре увести решења на која резолуција упућује. То значи, у области радног права обезбедити пуну заштиту од некоректног отпуштања и других облика „одговорности“, заправо одмазде. У области кривичног права обезбедити заштиту од гоњења за наводну клевету и одавање тајне. У области медијског права обезбедити заштиту новинарских извора. Све то, разуме се, уз доследну примену конкретних мера за борбу против корупције, као што су мере предвиђене грађанско-правно конвенцијом СЕ о борби против корупције, који смо такође прихватили.

Усвајање оваквих решења би, извесно, то је потврђено искуствима других, допринело остваривању толико потребних резултата у супротстављању корупцији и криминалу.“