„Laici mogu da ne znaju, ali već i studenti prava moraju znati da ovakva tužba (tužba prvostepenog organa protiv rešenja drugostepenog) nije dopuštena. Kao što moraju znati i to da čak i u situacijama kad je tužba dopuštena ona, sama po sebi, ne odlaže izvršenje rešenja. Zaista je teško poverovati da takav, studentski nivo znanja ne postoji u organima vlasti i državnim preduzećima.
Utoliko više zabrinjava da od ukupno 150 tužbi podnetih protiv Poverenika za informacije od javnog značaja gotovo polovinu, 65 čine nedopuštene tužbe organa vlasti ili državnih preduzeća. Vrhovni i, od 1.januara prošle godine, u skladu sa novom organizacijom pravosuđa, Upravni sud do sada su odlučivali o 57 takvih tužbi (ostale su još u proceduri) sa identičnim ishodom. Sve tužbe su naravno odbačene kao nedopuštene. Međutim, i nakon toga u ponovljenim, praktično identičnim situacijama neki su ponovo podnosili nedopuštene tužbe. Nedavno je upravo to učinio čak i jedan sud.
Zato bi, iako je broj ovakvih tužbi u odnosu na ukupan broj predmeta kod Poverenika vrlo mali, moralo biti nesporno da se situacija u kojoj državni organi i preduzeća svesno ignorišu svoje obaveze i koriste nedopuštena sredstva, umotana u providnu „pravnu“ oblandu, radi izigravanja Ustavom zajamčenih prava građana i poreskih obveznika i to sve upravo o trošku poreskih obveznika, ne sme tolerisati. Nju izvesno ne može razrešavati samo Poverenik izricanjem relativno skromnih kazni koje (tek od nedavno) ima na raspolaganju. Vreme je da joj svi odgovorni, uključujući, Vladu, Narodnu skupštinu i Visoki savet sudstva, posvete odgovarajuću pažnju. „
Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti je danas upozorio da se nastavlja štetna praksa da neki organi vlasti i javna, odnosno državna preduzeća pokušavaju da izbegnu odnosno odlože izvršavanje naloga iz rešenja Poverenika za informacije, (iako su ona po zakonu obavezujuća, konačna i izvršna) podnošenjem nedopuštenih tužbi Upravnom sudu.