„Apsolutno je nedopustivo da se komercijalnim ugovorima isključuje pravo javnosti i građana da znaju pod kojim uslovima se raspolaže javnim novcem i dobrima. Pravo javnosti da zna, pravo svakog na pristup informacijama u posedu vlasti, zajemčeno je Ustavom i ostvaruje se pod uslovima utvrđenim zakonom i ne može se suspendovati odredbama komercijalnih ugovora. Obligaciono pravnim, ugovornim odredbama ne mogu se suspendovati ustavne i zakonske odredbe javnopravnog, imperativnog karaktera. Takvo postupanje suprotno je Ustavu i zakonu i takve odredbe su ništavne.
Ugovorima sa stranim i drugim investitorima može se jemčiti diskrecija u odnosu na neke informacije koje njima pripadaju, poput npr. inforamcija o specifičnim tehnološkim, tehničkim, organizacionim i sličnim rešenjima, o načinu na koji oni zatvaraju svoju finansijsku konstrukciju i sl., ali se ugovorima ni u kom slučaju ne može ograničavati pravo na pristup informacijama koje su legitiman predmet interesovanja javnosti.
U konkretnom slučaju rafinerije u Smederevu, očito je, uz uvek opravdan interes za informacije o raspolaganju javnim resursima, bio prisutan i ništa manje legitiman interes za informacije o stanju životne sredine, a ipak je bilo problema. To svakako nije dobro. A generalno, ugovaranje „poverljivih“ komercijalnih ugovora uvek, sa razlogom ili bez, doprinosi sumnjama u postojanje korupcije i šteti ugledu vlasti uopšte. A ugovaranje odredbi kojima se primena našeg Ustava ili zakona stavlja u zavisnost od volje stranih partnera ni najmanje ne doprinose ni ugledu države ni samopoštovanju, naprotiv.“
Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti Rodoljub Šabić ocenjuje da je dobro što su, u skladu s nalogom Poverenika javnosti stavljene na raspolaganje informacije o rafineriji u Smederevu, ali da nije dobro što je on uopšte morao intervenisati, a pogotovo što je ugovorom između lokalnih vlasti i stranog partnera bilo ugovoreno isključenje javnosti.