„Стање у овој области је израз својеврсних анахроних схватања односа власти и јавности. Живимо у времену које, не без разлога, зову „информатичко доба“ и електронске презентације органа власти на интернету морале су одавно бити препознате и институционализоване као ефикасан и већ дуже времена нимало скуп начин да се одговори на обавезе које власт има према јавности.
Иако би, имајући у виду стање у окружењу, овакав начин комуницирања са јавношћу, и без формалне обавезе требало да буде сасвим нормална ствар, то ипак није случај. Нпр. на државном, републичком нивоу више од трећине органа не поседује званичну електронску презентацију. Четвртина министарстава и управа у саставу нема веб сајт, од 12 служби Владе, готово половина, њих пет, такође нема сајт, од 29 управних округа, 13 нема веб сајт.
Потребно је да грађани, на једноставан начин, на веб презентацији органа власти могу пронаћи све информације које их интересују (подаци о органу, контакт подаци, прописи, актуелности, документи, информатор о раду, буџет, јавне набавке, конкурси…) а не да до већине ових информација долазе уз проблеме, веома често тек након интервенције повереника за информације.
Приступ свим овим информацијама је право јавности, право чије остваривање не би смело да зависи од било чије добре воље. У другој деценији 21. века интернет је, или бар то мора да буде, један од приоритетних начина за остваривање тог права. Будући да многи, нажалост, ту чињеницу још увек не препознају очигледно је потребно да се утврди, да постоји законска обавеза органа власти да имају званичну веб презентацију.“