„Заиста је забрињавајуће велики број жалби који је Мрежа за реституцију морала да поднесе Поверенику за информације. Поднето је чак 109 жалби против разних органа власти, углавном министарстава. До сада је решено 87 жалби. У 51 случаја, одмах након интервенције Повереника, након његовог захтева да се орган власти изјасни, и без посебног налога, дате су информације које су претходно ускраћене, а у 29 случајева информације су дате након што је Повереник то и формално наложио. Међутим, један мањи број налога је извршен „про форме“ и само делимично, или чак и није извршен.
Овакви проблеми у остваривању права на слобoдан приступ информацијама не могу се оправдати. Поготово, када се ради о ускраћивању информација о нацртима закона чије се усвајање ускоро најављује, а који би и иначе морали бити на јавној расправи или документима који треба да представљају аналитичку подлогу за те законе а чија садржина је, по оцени Мреже за реституцију, за коју нуде аргументе, веома спорна.
Сва питања у вези са денационализацијом су легитиман предмет интересовања не само грађана који су заинтересовани да се имовина која је некад одузета њиховим породицама врати, него и свих грађана Србије, јер од начина, врсте и обима реституцијe зависи и део терета који ће директно или индиректно и они сносити. Коначно, питање реституције је легитиман предмет интересовања најшире јавности и с обзиром на чињеницу да је и од стране ЕУ апострофирано као питање од битног утицаја на процес европских интеграција Србије.
Полазећи од наведених разлога, још једном наглашавам да је неопходно да надлежни обезбеде далеко већи степен транспарентности свих активности на плану реституције.“