Saopštenje za javnost, 7.4.2011.

„Zaista je zabrinjavajuće veliki broj žalbi koji je Mreža za restituciju morala da podnese Povereniku za informacije. Podneto je čak 109 žalbi protiv raznih organa vlasti, uglavnom ministarstava. Do sada je rešeno 87 žalbi. U 51 slučaja, odmah nakon intervencije Poverenika, nakon njegovog zahteva da se organ vlasti izjasni, i bez posebnog naloga, date su informacije koje su prethodno uskraćene, a u 29 slučajeva informacije su date nakon što je Poverenik to i formalno naložio. Međutim, jedan manji broj naloga je izvršen „pro forme“ i samo delimično, ili čak i nije izvršen.

Ovakvi problemi u ostvarivanju prava na slobodan pristup informacijama ne mogu se opravdati. Pogotovo, kada se radi o uskraćivanju informacija o nacrtima zakona čije se usvajanje uskoro najavljuje, a koji bi i inače morali biti na javnoj raspravi ili dokumentima koji treba da predstavljaju analitičku podlogu za te zakone  a čija sadržina je, po oceni Mreže za restituciju, za koju nude argumente, veoma sporna.

Sva pitanja u vezi sa denacionalizacijom su legitiman predmet interesovanja ne samo građana koji su zainteresovani da se imovina koja je nekad oduzeta njihovim porodicama vrati, nego i svih građana Srbije, jer od načina, vrste i obima restitucije zavisi i deo tereta koji će direktno ili indirektno i oni snositi. Konačno, pitanje restitucije je legitiman predmet interesovanja najšire javnosti i s obzirom na činjenicu da je i od strane EU apostrofirano kao pitanje od bitnog uticaja na proces evropskih integracija Srbije.

Polazeći od navedenih razloga, još jednom naglašavam da je neophodno da nadležni obezbede daleko veći stepen transparentnosti svih aktivnosti na planu restitucije.“