– Спремност за супротстављање криминалу и корупцији указивањем на конкретне примере у својој средини заснива се на храбрости и одлучности појединаца. Добро је што има људи са таквим особинама, али је неопходно обезбедити да их буде више, да се то што они говоре што боље чује, а да не буде пропраћено опасностима по њихову или егзистенцију њихових породица. Не сме се допустити да ћутање буде једина безбедна алтернатива – поручио је Шабић након што је Парламентарна скупштина Савета Европе усвојила Резолуцију о заштити
„узбуњивача”. Овим документом позване су све државе чланице да преиспитају своје прописе.
А да би се инсајдери заштитили на адекватан начин, како је за „Политику” објаснио Родољуб Шабић, потребне су интервенције у области кривичног, радног и медијског права. Тако би у области радног права то значило обезбеђивање пуне заштите од некоректног отпуштања и других облика одговорности. У области кривичног права то би била заштита од гоњења за наводну клевету и одавање тајне, а у медијском праву обезбеђивање заштите новинарских извора. А како су пролазили они који су до сада стали у одбрану јавног интереса илуструје списак који повереника за информације иронично назива „пет лаких комада”.
– Реч је о случајевима у којима су налози повереника да се јавности учине доступним одређене информације наилазили на жесток отпор и били реализовани само уз велике проблеме. Први случај, „друмска мафија”, после много муке добио је и судски епилог, пљачка је раскринкана и обустављена. А „узбуњивач”, радник „Путева Србије” био је отпуштен. Други случај, тиче се набавке „шарених” возова. И он полако добија судски епилог, а радник „Железница Србије” је такође остао без посла – рекао је Шабић и додао да је без функције остао и крагујевачки омбудсман када је тражио да се објаве информације о превеликом броју запослених у градској администрацији и о критеријумима по којима је до тога дошло.
Четврти инсајдер са списка, који је указивао на то да се Генералштаб наше некадашње војске бавио и активностима које представљају кривична дела и кршење људских права био је изложен кривичном поступку.
– Колико знам тај поступак не тече, али је „успаван”, никад није обустављен – истакао је Шабић и објаснио да ни случај „Дом ученика у Београду” никада није добио кривично-правни епилог, „али су неки руководиоци смењени, а питомцима је враћен новац који им је био незаконито узет”. „Узбуњивач”, корисник дома, иако одличан ученик, остао је без стипендије.