Да би се „спасло оно што се спасти да“, дато је објашњење да су донатори за узврат добијали само нешто што је бар формално „легално“. Наводно, у ту сврху кориштено је обичајно право лидерастранака да круни предлажу кандидате за племићку титулу, односно чланство у Дому лордова. У Британији овакве конзервативне вредности још имају цену, па има доста оних спремних даприхвате
„објашњење“.
Ипак, јавност је подељена јер је много и оних који мисле да су противуслуге донаторима морале бити далеко конкретније.
Велико интересовање наше јавности за финансирање изборне кампање подсећана оно у Британији, али све друго се углавном разликује. Код нас је део јавности који сумња у макар и само формалну легалност неких донација већи. Шансе да се то сериозно, уз одговарајуће консеквенце, провери и објасни, мање су. Немамо племство. Ни дом лордова. Ни многе далеко битније ствари. Укључујући прави одговор на питање – зашто, иако је одговарајући закон донет још 2004,немамо државну ревизорску институцију?