Извор: Блиц

Шта мислите о могућности да неком падне на памет па да уговори да се неким нашим ауто-путем, независно од закона о саобраћају, уместо десном, вози левом страном, осим ако концесионар тог пута не дозволи другачије? Наравно, многи ће одмах рећи да је питање беспредметно - у целом свету се зна и неспорно је да се пословним уговорима никако не смеју дезавуисати одредбе јавно правног поретка. Тачно, само, да ли је и код нас тако?    

Устав Србије јемчи право на приступ подацима који су у поседу власти, у складу са законом. А закон (о слободном приступу информацијама) осим што гарантује право на увид у документ који садржи информацију од јавног значаја и право на копију истог предвиђа и да се ова права само изузетно могу ограничити и то само "ограничењима прописаним овим законом ако је то неопходно у демократском друштву ради заштите од озбиљне повреде претежнијег интереса заснованог на уставу или закону." Без обзира на то, тачком 24.2. уговора о концесији за ауто-пут Хоргош - Пожега је утврђено да су буквално све информације поверљиве и да наша јавност, без дозволе страног партнера, не може добити ни једну једину.

Шта мислите колико је, односно да ли је уопште, са становишта елементарне логике, легитимних интереса и права зајамчених законом и уставом, ова уговорна одредба смисленија, оправданија и правно прихватљивија од пристајања на вожњу левом страном?