Извор: "Блиц"

Парламентарна скупштина СЕ је недавно, усвајајући Резолуцију о заштити „whistle blowers-а“ (дувачи у пиштаљку, инсајдери или, како се све чешће каже „узбуњивачи“), позвала све чланице да преиспитају своје кривичне, радно-правне и медијске прописе и обезбеде заштиту људима који ради јавног интереса и супротстављања криминалу и корупцији долазе у сукоб са (не)формалним правилима о „тајнама“ и зато сносе непријатне консеквенце.

Ми и без позива имамо много разлога да се побринемо за овакве људе. С тим у вези навешћу “пет лаких комада”, како иронично зовем групу случајева у којима су налози Повереника наилазили на жесток отпор и реализовани су уз велике проблеме. Списак би могао бити и дужи али за илустрацију нема потребе.

1-“Друмска мафија”, случај је добио и судски епилог, 50-так затворских казни. А “узбуњивач” је био отпуштен. 2-Набавка “шарених“ возова. Тек чекамо судски епилог. “Узбуњивач“ је такође остао без посла. 3-Крагујевачки омбудсман и информације о енормном броју запослених у градској администрацјии. “Узбуњивач” смењен са функције. 4-“Војна тајна”. “Тајне” информације које су говориле да је наш некадашњи Генералштаб, уз остало, вршио и кривична дела и кршио људска права. Против “узбуњивача” је покренут кривични поступак. Поступак не тече, али није ни обустављен. 5-Дом ученика у Београду. Случај је остао без судског епилога. Руководиоци су смењени а ученицима је враћен незаконито узети новац, али је „узбуњивач”, иако одличан ученик, остао без стипендије.

Ово се не би смело догађати. Спремност за супротстављање криминалу и корупцији указивањем на конкретне примере у својој средини заснива се на храбрости и одлучности појединаца. Добро је што има таквих људи али је нужно да их буде више, да се то што говоре што гласније чује, а да не буде пропраћено опасностима по егзистенцију њих и њихових породица. Добри резултати у борби против корупције нису могући, ако је за „малог“ човека ћутање о њој једина безбедна алтернатива.