Повереник за информације од јавног значаја и заштиту података о личности разговарао је данас са Томасом Хамарбергом Комесаром за људска права Савета Европе (СЕ). Оцењујући састанак као веома користан и подсећајући да је Савет Европе (СЕ) међународна организација која је дала изузетан допринос демократским процесима посебно унапређењу људских права у транзиционим земљама, па и у Србији, повереник Родољуб Шабић је изјавио и следеће:
„Предмет разговора био је низ питања у вези са остваривањем права на слободан приступ информацијама од јавног значаја и права на заштиту података о личности. Врло сам задовољан начином на који Комесар за људска права Савета Европе (СЕ) оцењује резултате у области слободе приступа информацијама јер потврђује да смо, без обзира на још увек евидентне бројне проблеме, остварили вредне резултате.
Нажалост, кад је реч о заштити података о личности ствари стоје знатно лошије.
Иако је наша земља „стари" потписник фундаменталних међународних докумената у овој области донетих управо у оквиру СЕ – Конвенције 108. о заштити лица у односу на аутоматску обраду личних података и Додатног протокола уз ову Конвенцију, реално стање ствари говори о неодговарајућем односу према обавезама из ових докумената. Мислим да је нужно, без одлагања, предузети енергичне кораке да се то промени.
С тим у вези треба подсетити на неке незаобилазне чињенице.
Влада Србије је још прошлог лета, на иницијативу повереника и на основу нацрта који је он припремио у сарадњи са експертима Комисије ЕУ, усвојила Стратегију заштите података о личности али још није донела Акциони план за њено спровођење. Тромесечни рок за доношење истекао је пре седам месеци али Акциони план ипак није донет па је Стратегија и даље само „мртво слово" на папиру.
Од подзаконских аката нужних за спровођење Закона о заштити података о личности у року су донети само они за чије је доношење био надлежан повереник. Остали подзаконски акти за чије доношење су били надлежни Влада и поједина министарства или су донети са великом доцњом или уопште нису донети.
Од посебног значаја је више од две године дуга доцња Владе да донесе Уредбу о заштити тзв. „нарочито осетљивих података". Услед овога законом зајамчена посебна заштита ових података је још увек само празна прокламација и истовремено је онемогућено извршавање одговарајућих обавеза преузетих Конвенцијом 108 СЕ.
Ништа се не ради на даљем усклађивању Закона о заштити података о личности са европским стандардима. Ово је посебно тешко схватљиво имајући у виду да је повереник још у септембру прошле године у сарадњи са експертима Комисије Европске Уније припремио аналитички материјал који је више него солидна подлога за то. А с тим у директној вези је и чињеница да ниједним законом још увек нису уређене неке, за заштиту података о личности, изузетно битне области – видео-надзор, биометрија, приватни сектор безбедности итд.
Велика већина неизвршених послова морала се и могла урадити. Да повереник, попут неких других независних институција, располаже са овлашћењима за предлагање закона одговарајући предлози би, у сарадњи са ЕУ и цивилним сектором, били припремљени и поднети. Овако могу само још једном да апелујем да пре свега Влада, а и други надлежни органи битно промене однос према обавезама у овој области. То налаже минимум одговорног односа према преузетим међународним обавезама, захтевима процеса даљих европских интеграција и, што је најважније, потребама унапређења уставом и законом зајамчених права грађана на заштиту података о личности."
