Повереник за информације од јавног значаја и заштиту података о личности разговарао је данас са Стивеном Коном извршним директором Националног центра за узбуњиваче (whistle blowers-е) из Вашингтона. Оцењујући разговор као врло интересантан и користан Повереник Родољуб Шабић  је изјавио и следеће:

„Драго ми је да сам био у прилици да о искуствима САД, земље која врло дуго гради квалитетан систем заштите узбуњивача, разговарам са човеком који је један од водећих експерата у овој области. Разговарали смо о бројним питањима од значаја за  борбу против корупције а највише, разуме се, о заштити узбуњивача.

Питање заштите инсајдера у свету чешће званих whistle blowers („звиждачи у пиштаљку") или како се код нас све чешће каже – узбуњивача, је заиста веома акутелно питање. Светски чувене ревизорске куће попут нпр. PricewaterhouseCoopers на основу резултата истраживања спроведених у великом броју земаља света и хиљадама институција и компанија, тврде да у преко 40% случајеви корупције и преваре бивају разоткривени захваљујући узбуњивачима. Стога је у савременом свету тешко замислива делотворна концепција борбе против корупције ако, уз остало, не подразумева битан допринос који откривању случајева корупције и злоупотреба дају узбуњивачи.

Наравно, држава која од узбуњивача очекује овакав допринос мора имати и законе који ће их штитити од злостављања, посебно од различитих облика „одговорности". Многе државе одавно имају такве законе. У САД нпр. први је донет још пре 200 година, а касније још 50-так. Ми, нажалост, још немамо ни један, бар не озбиљан. А имамо бројне примере људи који су „проговорили" и открили корупцију, а након тога били изложени различитим, најчешће веома непријатним облицима „реванша" због „одавања тајне". Годинама, од кад сам Повереник за информације, залажем се за њихову законску заштиту. Нажалост, иако у томе нисам био усамљен, за сад, без ефекта.

Крајње је време да коначно почнемо озбиљно градити правне механизме заштите инсајдера. Не треба се заваравати да се та заштита може обезбедити “козметичким” средствима – празним, вербалним прокламацијама. То такође није задатак који се може извршити лако, палијативним средствима, закључцима и подзаконским актима. То је сложен задатак који подразумева озбиљне интервенције у законима у кривичној, радноправној, медијској, административној области. То да коначно променимо однос према питању заштите узбуњивача је веома важно. И то вишеструко важно -  и због препорука ГРЕКО-а , или ЕУ, због правде и правичности, а највише због очигледно најконкретнијег разлога - присуства корупције у обиму који је крајње забрињавајући и који захтева њено сузбијање свим средствима.”