Повереник за информације од јавног значаја и заштиту података о личности је данас у писму упућеном министарки правде подржао иницијативу за измене Закона о прекршајима коју је Транспарентност Србија упутила Министарству правде. Оцењујући да иницијатива представља вредан покушај доприноса борби против корупције, и да би министарство тебало да је прихвати и реализује што пре. Повереник Родољуб Шабић је изјавио и следеће:
„Веома значајан део проблема у вези са спровођењем антикорупцијских закона као што су Закон о слободном приступу информацијама од јавног значаја, Закон о јавним набавкама, Закон о агенцији за борбу против корупције, је последица тога да се казнене одредбе ових закона примењују веома слабо и ретко, односно да се уопште не примењују чак и у случајевима драстичног кршења закона.
Један од главних разлога таквог стања је веома брзо наступање застарелости.
Закон о прекршајима који је општи закон за ову материју предвиђа да се прекршајни поступак не може покренути ако протекне једна година од дана када је учињен. Закон је додуше побројао неколико области у којима се може, посебним законом (царинским, девизним, спољнотрговинским и сл.) прописати и дужи рок застарелости, до пет година. Необјашњиво је да могућност да се пропишу дужи рокови закон није предвидео за повреде антикорупцијских прописа па за њих важи општи, изузетно кратак рок застарелости од годину дана.
Штетне последице овог су вишеструке.
Обезвређују се напори независних државних органа на спровођењу антикорупцијских прописа. Нпр. у периоду од 2005. до 2009. године, у коме је надлежност за покретање прекршајних поступака имало Министарство културе и информисања служба Повереника је доставила министарству 1751 предмет са елементима прекршаја закона. Радило се о најочигледнијим прекршајима, стварни број прекршаја је вишеструко већи. А министарство је покренуло само 128 поступака пред прекршајним органима, у 26 случајева изречена је новчана казна а у 14 случајева само опомена, сви остали су застарели. Катастрофалан „систем одговорности“ је од 2010. године од када је за покретање прекршајних поступака надлежно Министарство за државну управу, бар незнатно промењен на боље али је број процесуираних прекршаја и даље неупоредиво мањи од броја стварно почињених, а огромна већина њих застарева.
Прекршиоци закона са великом извесношћу могу рачунати на то да ће остати некажњени што је, индиректно али сасвим сигурно, подстицај на даље кршење закона.
Продубљује се и иначе пољуљано поверење јавности у стварну спремност државе да санкционише кршење антикорупцијских прописа. То дестимулише укупне напоре у борби против корупције, и мора се мењати без одлагања. Зато је потребно да ова иницијатива буде прихваћена и реализована.“
