Повереник за информације од јавног значаја и заштиту података о личности доставио је Народној скупштини Републике Србије Извештај о спровођењу Закона о слободном приступу информацијама од јавног значаја и Закона о заштити података о личности 2011. години. Исти извештај је, у складу са законом, достављен Председнику Републике, Заштитнику грађана и Влади Републике Србије.
Тај редовни извештај, који Повереник подноси за сваку годину у року од три месеца по њеном окончању, истакнут је и на веб презентацији Повереника http://www.poverenik.org.rs/index.php/sr/doc/izvestaji.html .
С тим у вези повереник Родољуб Шабић, који ће сутра у 12 часова у Медија центру Извештај посебно представити медијима, је изјавио следеће:
„И у 2011. настављен је континуитет све интензивнијег обраћања грађана Поверенику ради заштите њихових права. Процесуирано је више од 6.000 нових предмета, што је за око 40% више него у 2010., или два и по пута више него у 2009., или девет пута више него у 2005. Реч је, наравно, само о формалним поступцима, број неформалних обраћања грађана је вишеструко већи. Постојећи тренд је добар као потврда раста поверења грађана у институцију Повереника али је алармантан као потврда пристуства великог броја проблема у оствативању права.
Битно су различите оцене и стања у две области из надлежности Повереника. С једне стране, без обзира на бројне проблеме у области слободе приступа информацијама већ неколико година имамо континуиран прогресиван процес. И што је посебно важно тај позитиван процес је по свему судећи инверзибилан, потребно је само унапређивати га и одржавати његов континуитет.
Стога је посебно важно да се напори усмере на афирмацију модерних схватања права на слободан приступ информацијама. Потребно је да органи власти што више информација о свом раду објављују на проактивној основи, и без посебних захтева. Савремена техничка средства и методи електронске комуникације битно олакшавају реализацију те идеје.
Истовремено, кад је у питању област заштите података о личности ситуација је битно другачија, лошија. То је последица више негативних чињеница, од којих бих, за ову прилику, издвојио три.
Прва је та да Повереник дакле институција која имплементацији закона мора дати и, без обзира на све, даје битан допринос у континуитету, ради са потпуно неадекватним бројем сарадника, што је директна последица хроничне неспремности, односно одсуства воље Владе да овој институцији обезбеди неопходне просторне услове за рад.
Друга, изузетно негативна чињеница је та да истовремено Влада и други државни органи нису извршавали задатке које је за њих утврдио Закон о заштити података о личности, што је у, и без тога сложеној ситуацији, имало веома негативне ефекте.
Трећа, која оптерећује обе области деловања Повереника је апсолутно неадекватан однос надлежних према одговорности за кршење закона. Нпр. у току 2011. године надлежни нису покренули ни један прекршајни поступак због кршења закона о слободном приступу информацијама, иако је прекршаја сасвим извесно било веома много. А од већег броја прекршајних и кривичних пријава које је Повереник поднео због кршења Закона о заштити података о личности, ни један није правоснажно окончан. Вредност оног што је остварено треба ценити и кроз призму такве (не)одговорности.
Дакле, у области слободе приступа информацијама имамо позитиван тренд који треба наставити, а у области заштите података о личности налазимо се готово на самом почетку. Однос друштва и државе према приватности, посебно према заштити података о личности мора се коренито мењати. Зато је значајно да су,и поред наведеног, у 2011. години ипак забележени и први озбиљни резултати у овој области.“
