Повереник за информације од јавног значаја и заштиту података о личности упутио је председници Високог савета судства и министарки правде писма у којима изражава незадовољство и забринутост због изостајања корака које је очекивао, након упозорења која им је раније упутио покушавајући да скрене њихову пажњу на, најблаже речено, тешко схватљиву ситуацију у вези са поступањем Првог основног суда у Београду у поступку 9-И-26531/11.
Оцењујући да је изостанак тих корака, без обзира да ли је узрок одсуство воље или одсуство снаге, нешто што може имати штетне последице чији значај далеко превазилази значај једног судског поступка, повереник Родољуб Шабић је изјавио и следеће:
„Први основни суд огласио се ненадлежним и одбио да спроведе поступак извршења односно принудне наплате новчаних казни које је Повереник, поступајући по закону, изрекао Вишем суду у Београду. Решење по приговору који је Повереник поводом тога поднео, уместо у року од 5 дана (који је утврђен законом и чије пропуштање закон дефинише као „несавестан“ рад) Суд је донео након 90 дана и то тек после мог обраћања ВСС и Министарству правде.
Ако се флагрантна неажурност можда, бар донекле, може „објашњавати“ преоптерећеношћу Суда, нешто друго, много важније, је необјашњиво.
Наиме, Суд се огласио ненадлежним, иако сви други судови, као надлежни поступају по предлозима за извршење Повереника, а и он сам је раније у идентичном случају по предлогу за извршење против другог извршеника, поступајући као надлежан, дозволио, односно спровео предложено извршење.
Код таквог стања ствари намећу се питања на која је врх српског правосуђа дугује српској јавности одговоре. Како је могућа и чиме је објашњива практично карикатурална ситуација у којој су сви судови у републици надлежни за поступање по предлогу за извршење које подноси Повереник, а само један није? И како је могуће и чиме је објашњиво да је и тај Суд био надлежан а „престао“ да буде тек када је извршење требало спровести против њему надређеног, Вишег суда у Београду? Ако су оваква „конвулзивна“ поступања судова могућа у поступку у коме учествује државни орган, шта могу да очекују тзв. „обични“ грађани?
Додатну сенку на ситуацију баца чињеница да се за овакву „коперниканску“ промену става о надлежности Први основни суд одлучио у предмету у коме Виши суд у Београду већ дуже од годину дана грубо вређа права странке у поступку непоступајући по налогу из решења Повереника и неплаћајући казне које су му изречене, иако је и једно и друго по закону дужан да чини.
Неспорно постоји потреба да сви заједно дамо допринос пољуљаном угледу нашег правосуђа. Али то никако није могуће ако сами људи из правосуђа, без обзира да ли су руковођени лажном солидарношћу, респектом према хијерархијски надређеним или нечим још горим, вуку потезе који изазивају више него озбиљне сумње у вези са остваривањем принципа законитости и правичности.“
