Повереник за информације од јавног значаја и заштиту података о личности је поводом вести пренетих у медијима да банке новим клијентима условљавају отварање рачуна, односно пружање услуге претходним потписивањем изјаве да пристају да се њихови лични подаци, односно подаци о променама на рачуну могу достављати пореским органима Сједињених Америчких Држава покренуо посебан поступак надзора и од банака затражио да се изјасне о сврси и правном основу такве обраде личних података.
Повереник упозорава да је у свим ситуацијама када се обрада података врши на основу пристанка неопходно да тај пристанак буде не само информисан тако што ће лице о коме се ради бити потпуно обавештено о основу, обиму, сврси и консеквенцама обраде података, него и слободан, односно да уколико је условљен, изнуђен не може да производи правно дејство, те да би обрада података по таквом "основу" била недозвољена, супротна Закону о заштити података о личности.
Само по себи евентуално условљавање банкарских услуга потписивањем овакве изјаве, односно ускраћивање услуга због непотписивања није у надлежности Повереника, али сматрам да би такође представљало кршење закона на које би требали да реагују надлежни органи, посебно НБС.
С тим у вези повереник Родољуб Шабић је изјавио и следеће:
"На територији Републике Србије нико не може спроводити националне прописе друге земље који су у супротности са прописима Србије. Евентуално усклађивање наших прописа са прописима других држава или међународних организација подразумева претходне одлуке и поступке наших надлежних државних органа. У конкретном случају било би то закључивање међународног уговора између Републике Србије и Сједињених Америчких Држава. Такав међународни уговор би требао да ратификује Народна скупштина законом и тек тада тај закон би, као део нашег правног поретка, представљао ваљан правни основ за обраду података о личности.
Уз то, имајући у виду чињеницу да Сједињене Америчке Државе нису потписнице Конвенције 108 Савета Европе и поред постојања правног основа у виду евентуално донетог закона о ратификацији изношење података о личности из земље и тада би подразумевало дозволу Повереника, након спроведеног поступка у коме би се утврдило да ли су испуњени сви услови у складу са чланом 53. Закона о заштити података о личности."
