Повереник за информације од јавног значаја и заштиту података о личности је поводом 10. децембра Међународног дана људских права упозорио на то да чињеница да значајни сегменти људских права нису уређени на ваљан начин, увек подразумева ризик угрожавања и повреде тих права. С тим у вези подсетио је да је пре још више од две године упутио Влади Републике Србије иницијативу за доношење Закона о безбедносним проверама.
С тим у вези повереник Родољуб Шабић је изјавио следеће:
„Неспорна је потреба да се у одређеним ситуацијама односно ради обављања одређених функција или послова, спроводе одговарајуће безбедносне провере. Та потреба је реалност, чак неминовност у свакој савременој држави. Али, управо због значаја безбедносних провера али и чињенице да оне, по логици ствари представљају можда најинванзивније задирање у приватност грађана, не би се смела толерисати чињеница да постоје бројни недостаци и спорна питања у вези са вршењем тзв. „безбедносних провера" код нас.
Материја безбедносних провера је већ деценијама уређена у Србији у неколико закона и, углавном, подзаконских прописа, али само сегментарно, непотпуно и непрецизно.
Већина ових закона и прописа не садржи одредбе о основним појмовима, сврси, обиму и поступку вршења провера, роковима и др. што оставља исувише простора за дискреционо тумачење и арбитрерност у поступању надлежних органа, чак и појединаца који могу бити пропраћене непријатним, тешким последицама за грађане који су предмет провера.
Примена оваквих прописа деценијама је доводила, а и данас доводи до кршења низа људских права и слобода, а посебно права на приватност, односно права на заштиту података о личности. Обрада података често се врши без законског основа или законитог пристанка лица чији се подаци обрађују, често се врши обрада података трећих лица, за коју лице које је предмет провере не може дати ваљану сагласност, скоро без изузетка не поштују се одредбе Закона о заштити података о личности којима се уређују права на грађана по основу обраде података, иако је за то законом предвиђена прекршајна, а у одређеним случајевима и кривична одговорност.
Закон чије доношење сам иницирао још у октобру 2012. године добио је у време подношења иницијативе а и касније, вербалну подршку, али су и после више од две године реални ефекти изостали. И овом приликом још једном наглашавам да нам је неопходан закон који би надлежним органима омогућио да врше законите безбедносне провере у свим ситуацијама у којима се оцени и законом предвиди да је то потребно, (у складу с Уставом који у чл. 42. предвиђа да се „прикупљање, држање, обрада и коришћење података о личности уређују законом"), али поступајући по решењима која су усаглашена са Уставом Републике Србије, Законом о заштити података о личности, као и општеприхваћеним правилима међународног права, јасна, прецизна и унапред позната, и која самим тим искључују или бар на минимум своде произвољност и арбитрерност као реалне изворе угрожавања људских права."
