Повереник за информације од јавног значаја и заштиту података о личности доставио је Народној скупштини Републике Србије Извештај о спровођењу Закона о слободном приступу информацијама од јавног значаја и Закона о заштити података о личности у 2014. години. Извештај је достављен и председнику Републике, Заштитнику грађана и Влади Републике Србије и истакнут на веб презентацији Повереника.
С тим у вези повереник Родољуб Шабић, је изјавио следеће:
„И у 2014. години настављен је континуирани тренд све интензивнијег обраћања грађана и других субјеката Поверенику. Тај тренд је добар као потврда раста поверења грађана у институцију Повереника, али и истовремено извесно представља и потврду великог броја проблема у остваривању права.
У 2014. години Повереник је имао у раду укупно 11.387 предмета (8.749 предмета из области слободног приступа информацијама и 2.638 предмета из области заштите података о личности), што је за око 15% више у поређењу са 2013. годином или за око 33% више него у 2012. или за 46% више него у 2011. или 3 пута више него у 2010. или чак 26 пута више него у 2005. години. Ови подаци се, наравно, односе само на формалне поступке, број неформалних обраћања грађана је неупоредиво већи.
Оцене стања у две области су битно, дијаметрално различите. С једне стране, без обзира на одржавање неких хроничних проблема, па и поновну појаву неких проблема за која смо мислили да су превазиђена у области слободе приступа информацијама, ипак имамо континуиран прогресиван процес, који је по много чему судећи, иреверзибилан. Наравно, поменуте проблеме никако не треба потцењивати и треба нагласити да су они производ и последица нефункционисања механизама који нису под контролом Повереника већ извршне власти.
Влада, упркос јасним, законом утврђеним обавезама ни у једном случају када је то било потребно није принудом обезбедила извршење решења Повереника. Лошу "праксу" Министарства правде и државне управе које три године заредом није процесуирало ни једног од бројних прекршиоца закона, у 2014. години практично је наставило сада надлежно Министарство државне управе и локалне самоуправе. Овакав однос надлежних за покретање прекршајних поступака објективно је „позив" на кршење закона.
Такву праксу је нужно неодложно променити, с обзиром на значај транспарентности као и за остваривање низа транзиционих циљева односно фундаменталних начела демократског друштва, као што су - добра управа, демократска контрола власти, рационалност, одговорност и посебно за борбу против корупције. Потцењивање чињеница које говоре о непоштовању обавеза према јавности, поготово кад је пропраћено хроничним одсуством одговорности за кршење Закона о слободном приступу информацијама, извесно и неминовно удаљава од остваривања већине транзиционих циљева, посебно од жељених и снажно прокламованих резултата у борби против корупције.
Стање у области заштите података о личности, као што је већ речено, је незадовољавајуће и забрињавајуће.
Током 2014-те године Повереник је у овој области окончао поступање у 2200 предмета, што је увећање од око 16% у односу на претходну годину. Међутим, за стање у области карактеристични су проблеми које никакве активности Повереника не могу да отклоне будући да су главни извори проблема ван домашаја Повереника.
Највећи проблем је потпуно одсуство осмишљеног, стратешког приступа на глобалном, државном нивоу, јер имплементација савремених стандарда заштите података о личности за сваку транзициону државу представља изузетно сложен, државни задатак чије решавање нужно подразумева такав приступ и ангажман великог броја субјеката.
Међутим, ни више од четири године након усвајања Стратегије заштите података о личности, иако је имала обавезу да то уради у року од три месеца, Влада није донела Акциони план за спровођење Стратегије, која је услед тога остала празна прокламација, а пропуштено је да се уради много шта што је било и могуће и нужно.
Поред више упозорења Повереника на потребу радикалних измена односно доношење новог закона о заштити података о личности, на том плану није ни у 2014. години учињено практично ништа. Изостала је реакција и на раније „парцијалне" иницијативе Повереника па немамо, иако то Устав налаже, законска решења у веома деликатним областима обраде личних података као што су видео надзор, биометрија, безбедносне провере итд. Слично важи и за приступ подацима о електронској комуникацији грађана.
Суочен са напред наведеним стањем, Повереник је, настојећи да помогне Влади, одлучио да сачини Модел новог ЗЗПЛ. Након примљених сугестија током спроведене јавне расправе, Повереник је у октобру 2014. године, Модел новог ЗЗПЛ доставио Министарству правде и објавио га на својој интернет страници, где се и данас налази. Нажалост није познато да је Министарство правде, односно Влада РС, предузело активности с циљем усвајања достављеног модела ЗЗПЛ или израде новог текста на основу овог модела.
Заиста бизарно звучи податак да ни шест година од почетка примене Закона Влада није донела уредбу о заштити нарочито осетљивих података због чега је законом зајамчена посебна заштита нарочито осетљивих података великог броја лица такође остала само празна прокламација. Услед тога, у великом броју случајева обраде података, долази до повреде права грађана и то, што је посебно забрињавајуће, на флагрантан начин и врло често од стране државних органа.
Наведени разлози доводе до великог броја повреда зајамчених људских права па је неопходно, да сви надлежни органи, посебно Влада Србије и надлежна министарства, квалитативно измене досадашњи однос према стању у области заштите података о личности."
