Повереник за информације од јавног значаја и заштиту података о личности представио је данас на конференцији за медије Извештај о надзору над спровођењем и извршавањем Закона о заштити података о личности од стране оператора електронских комуникација који пружају услуге приступа интернету и интернет услуге.
Надзор овакве врсте и обима је први пут уопште спроведен у Србији. Овај поступак, с обзиром на ограничене кадровске ресурсе Повереника и велики обим других задатака с којима је институција истовремено била суочена (током 2014. окончан је рад на преко 2200 предмета само из области заштите података) представљао је тежак и сложен задатак чија реализација је узела много времена, поступак је трајао од краја 2013. до јуна 2015. У иницијалној фази обухватио је све активне операторе интернета (184). По окончању иницијалне фазе која је подразумевала писмени надзор, поступак је настављен над 26 оператора изабраних по критеријумима заступљености на тржишту, врсти и броју услуга, географском простору који покривају, као и квалитету одговора на питања из достављеног упитника.
Спроведени надзор је потврдио и раније изнете процене Повереника о незадовољавајућем, врло забрињавајућем стању заштите података о личности у области електронске комуникације, посебно интернет услуга, за чије главне узроке (нормативна неуређеност и одсуство адекватних мера) је одговорна држава. С тим у вези, а у циљу поправљања стања и отклањања уочених недостатака, Повереник ће Влади и Народној скупштини упутити предлог препорука (међу којима су и неке које је већ давао), за унапређење стања који обухвата:
1. Доношење нове Стратегије заштите података о личности и Акционог плана за спровођење стратегије;
2. Доношење новог Закона о заштити података о личности;
3. Доношење новог или измене и допуне постојећег Закона о електронским комуникацијама;
4. Успостављање ефикасног система инспекцијског надзора над применом Закона о електронским комуникацијама;
5. Одговарајуће измене законских решења ради успостављања система законитог пресретања електронских комуникација и приступа задржаним подацима кроз формирање јединственог националног центра којем би сви надлежни државни органи овлашћени за законито пресретање и приступ задржаним подацима, у реалном времену, достављали захтеве за пресретање комуникација, односно приступ задржаним подацима, поткрепљене судским одлукама. Национални центар ујединио би постојеће паралелне техничке могућности различитих агенција и полиције у једну, националну агенцију која би као својеврсни „провајдер" пружала техничке услуге неопходне за пресретање комуникација и других сигнала свим ауторизованим корисницима, као и приступ задржаним подацима.