Повереник за информације од јавног значаја и заштиту података о личности примио је од Завода за здравствену заштиту студената Нови Сад обавештење да је Завод у свему поступио по решењу Повереника које му се налаже да престане са обрадом и да изврши брисање података о личности које је без правног основа прикупио путем упитника које су студенти попуњавали у току 2015 године приликом систематског прегледа.
Претходно је Повереник, поводом представке Геј лезбејског инфо центра у којој је наведено да Завод незаконито прикупља податке о сексуалној оријентацији, спровео поступак надзора над спровођењем и извршавањем Закона о заштити података о личности.
Приликом вршења надзора овлашћења лица Повереника су утврдила да завод чува 1780 примерака упитника, који поред идентификационих података садржи и одговоре на питања о сексуалној оријентацији, као и одговоре на низ других питања које се односе на психофизичко односно здравствено стање.
Реч је о подацима који по Закону о заштити података о личности спадају у категорију тзв. нарочито осетљивих података и који се сходно томе могу обрађивати само на основу слободног, писменог пристанка лица, уз услов да је лице претходно обавештено о сврси и свим другим релевантним питањима у вези са обрадом. Само изузетно, ови подаци се могу обрађивати без пристанка, кад је то законом изричито предвиђено.
С обзиром да ти услови нису испуњени, ради се о недозвољеној обради података, па је Повереник наложио да се с њом престане и предузму друге одговарајуће мере.
Добро је што је Завод без одлагања поступио по налогу Повереника и што податке из упитника није ставио на располагање другим субјектима. Добро је и што објашњење које је Завод дао за своје поступке, да је сврха прикупљања ових података био скрининг депресије студентске популације, говорити у прилог непостојања лоше намере, али то не може отклонити правну мањкавост, односно чињеницу да је она недопуштена.
Повереник оцењује да је овај случај само један од мноштва који свакодневно упозоравају на забрињавајуће низак ниво познавања стандарда заштите података о личности, што је последица потпуног одсуства стратешког осмишљеног приступа заштити података о личности. Генерално лоше стање у овој области је неминовна последица чињенице да такав приступ на глобалном, државном нивоу већ годинама изостаје.
Као готово гротескна илустрација, баш у вези са тзв. нарочито осетљивим подацима, може послужити Уредба о архивирању и посебним мерама заштите таквих података. Уредбу је, сходно члану 16. Закона о заштити података о личности Влада требало да донесе најдоцније почетком маја 2009 године, али је ни до данас није донела.
