Повереник за информације од јавног значаја и заштиту података о личности оцењује да чињеница да се Трећим нацртом Акционог плана за поглавље 23 рок за усвајање потребних измена и допуна Закона о слободном приступу информацијама од јавног значаја (даље: ЗСПИЈЗ) одлаже за половину 2016. године указује на забрињавајућу неспремност за решавање одавно отворених проблема.
Полазећи од тога да до новог, ко зна којег по реду одлагање није могло доћи без сагласности Кори Удовички, која је на челу министарства које "врши надзор над применом ЗСПИЈЗ" повереник Родољуб Шабић јој је упутио писмо у коме изражава неразумевање, незадовољство и забринутост.
И новим Нацртом Акционог плана још једном се "гура под тепих" низ одавно отворених, евидентних проблема, односно потреба да се: подигне ниво проактивног објављивања информација; законом обухвате сви субјекти који имају јавна овлашћења; отклоне препреке и нејасноће у вези са извршењем решења Повереника; транспонују у правни систем Србије европске директиве које се односе на приступ информацијама; спречи сужавање оствареног нивоа права; обезбеди и повећа одговорност за кршење закона.
Поновно, тешко је рећи које по реду, одлагање утолико је теже разумљиво јер постоји одавно припремљена врло солидна основа за израду и усвајање измена и допуна Закона о слободном приступу информацијама од јавног значаја. Предлог закона већ је био у скупштинској процедури још почетком 2012. године али је повучен, и никад није враћен, а било је заиста више него довољно времена да се, ако се сматра да је то потребно, преради и побољша.
Повереник се посебно осврнуо на проблем одсуства одговорности за кршење закона који је у директној вези са надзором над спровођењем ЗСПИЈЗ који "врши Министарство државне управе и локалне самоуправе". Повереник је упозорио на то да се тај надзор заснива искључиво на изјашњењу органа власти, без упуштања у проверу њихових навода који често не одговарају чињеничном стању. А будући да се "надзор" и иначе, имајући у виду интензитет, врши само симболички, број поступака које је министарство покренуло против прекршиоца закона у односу на стварно почињене прекршаје је минималан, мери се у промилима.
Овакав однос, готово потпуно одсуство одговорности за кршење закона охрабрује прекршиоце и постиче на кршење закона, о чему сведочи и велики, стално растући број жалби Поверенику.
