Повереник за информације од јавног значаја и заштиту података о личности оцењује да је јучерашња изјава Јадранке Јоксимовић, министарке за европске интеграције у којој коментарише изјаву повереника непримерена јавној комуникацији два одговорна државна функционера.
Без имало жеље да са министарком води полемику на такав начин и таквом нивоу, повереник ипак сматра својом обавезом да поводом њене изјаве, јавности ради, укаже на неколико чињеница.
С тим у вези, повереник Родољуб Шабић је изјавио и следеће:
"Тачно је да сам 28. септембра, као домаћин конференције организоване поводом Дана права јавности да зна одговарајући на питања новинара, поред осталог, изразио жаљење због лошег стања Акционог плана за Поглавље 23 у преговорима са ЕУ и да сам у том контексту рекао да је индикативно да преговоре нећемо отворити са поглављима 23 и 24 иако су то радиле, "све друге земље."
Израз "све" употребио сам, како се то иначе често ради, да бих означио велику већину, правило, тренд, тенденцију. Али, иако јесте правило, уписано у стратешке документе ЕУ да преговори почињу отварањем ових фундаменталних поглавља, то се заиста, познато је, не дешава увек. Неко добронамеран разумео би одмах ову "непрецизност". Неко строжији могао би је препознати као предмет коректне критичке опсервације. Министарка међутим није изабрала ни једно ни друго, већ је проценила да је то "добра прилика" да она српску јавност "обавести" о томе да је повереник или "збуњен", или "незналица", или "политикант".
Не бих се уопште освртао на министаркине дисквалификаторске оцене, да нема ове треће, да се повереник меша у политику, која директно асоцира на још један покушај угрожавања позиције независних контролних тела, већ препознатљивом методом инсинуирања о њиховом "мешању у политику".
Било би много боље да смо уместо тих некоректних инсинуација од министарке чули ставове о отвореним питањима "планирања" у вези са Акционим планом за Поглавље 23.
Крајем 2012. било је планирано усвајање измена и допуна Закона о слободном приступу информацијама од јавног значаја. Предлог закона је већ био у Скупштини. Повучен је и више никад није враћен. Потом је планирано да током 2014. буду урађени - у мају нацрт, а у јуну предлог, а да у септембру закон буде усвојен. Није усвојен. Па је у првој верзији нацрта Акционог плана планирано да буде усвојен у четвртом кварталу 2015. Сада, у "коначној" верзији Акционог плана то је други квартал 2016!
Одавно су планиране и измене Закона о заштити података о личности. Радна група Владе с тим задатком формирана је још 2012. Рокови који су фигурирали у плановима које помињемо били су, прво крај августа 2013, потом други квартал 2014. У првој верзији Нацрта Акционог плана више и није било никаквог конкретног рока, већ је "акционо планирано" да ће то "бити накнадно одређено почев од трећег квартала 2015". Онда је повереник, у најбољој намери да помогне, са сарадницима припремио Модел, тачније речено комплетан предлог новог Закона о заштити података о личности и ставио га Влади на располагање. Прошло је скоро годину дана, нови закон још немамо.
Више пута је у скупштинским документима и у документима Владе наглашавано као нужно и важно "обезбеђивање потребних финансијских и кадровских ресурса Поверенику", али је сваки пут одлагано. У коначној верзији Акционог плана тежиште "јачања" ставља се на 2018 и 2019. Да сам ироничан рекао бих - одлаже се док не оде актуелни повереник.
И да завршим набрајање које би могло трајати унедоглед, нечим што сматрам најбитнијим, без чега није реално очекивати било какав озбиљан помак у области заштите података о личности. Реч је о спровођењу Стратегије заштите података о личности, за шта је нужна претпоставка Акциони план за спровођење. Потреба и рокови за усвајање Акционог плана били су потврђени у више планских докумената али без икаквог ефекта. И недавно су били предмет мог разговора са премијером који се сложио са тим да је Акциони план неопходан и најавио да ће се са њим "ићи у убрзану процедуру". Несхватљиво је, да не кажем скандалозно, да се, без обзира на то, тај документ са којим Влада доцни 5 година, у последњој верзији Акционог плана за Поглавље 23 уопште и не помиње, заборављен је.
За разлику од министарке, ја њој наравно нећу лепити никакве етикете, али би она морала знати да ће ово и овакво "планирање" многе грађане Србије извесно асоцирати и на збуњеност, незнање или политиканство."
