Повереник за информације од јавног значаја и заштиту података о личности је поводом Предлога закона о улагањима доставио на адресу четири одбора Народне скупштине мишљење и иницијативу да се на Предлог закона поднесу амандмани.
Са иницијативом за подношење амандмана Повереник се обратио и Заштитнику грађана.
Оцењујући да Предлог закона о улагањима, и у вези са слободним приступом информацијама и у вези са заштитом података о личности, садржи бројна решења која су недопустиво нејасна, конфузна, контрадикторна и неуставна, и чијим усвајањем би био озбиљно угрожен постојећи и гарантовани ниво права, повереник Родољуб Шабић је изјавио и следеће:
"Предлагач закона није, иако је то по Пословнику Владе био дужан, тражио од Повереника мишљење, нити је с њим остваривао било какву сарадњу. Текст Предлога закона био ми је потпуно недоступан док није објављен на интернет презентацији Народне скупштине. Тек тада сам био у могућности да се упознам са његовом садржином и да се поводом ње обратим надлежним са иницијативом за подношење амандмана на Предлог.
У том контексту најинтересантнији је свакако чл. 24 Предлога закона који предвиђа да се "на податке о улагањима, као и информације које су органи државне власти сазнали у току преговора и вођења поступка, примењују одредбе закона којим се уређују информације од јавног значаја, с тим што по захтеву за давање информација у вези са улагањима, поступа Влада."
Уводи се дакле, уз наводно "поштовање Закона о слободном приступу информацијама од јавног значаја" ново решење према коме о свим захтевима за приступ информацијама у вези са улагањима одлучује Влада.
Такво решење је супротно Закону о слободном приступу информацијама од јавног значаја, који у члану 8 изричито предвиђа "права из овог Закона могу се изузетно подврћи ограничењима прописаним овим Законом...". Истовремено, оно је и правно и фактички практично неспроводиво.
Наиме, имајући у виду бројност органа јавне власти уместо којих би Влада одлучивала о приступу информацијама у вези са улагањима (Савет за економски развој, Развојна агенција Србије, министарства, органи аутономне покрајине, органи локалне самоуправе, ЈКП ...) очигледно је да, чак и под претпоставком успостављања правила поступка којих нема, Влада неће бити у могућности да те захтеве на адекватан начин процесуира, због чега ће остваривање права тражилаца информација нужно бити отежано или онемогућено.
Несхватљиво је да, иако је реч о потпуно новом, ексклузивном решењу, у Образложењу Предлога закона за њега нема никаквог образложења, само је парафразиран члан, па је отворено питање - шта је заправо разлог предлагања овог и правно и фактички крајње контраверзног решења? Одговор који се намеће је - намера да се ускрати могућност подношења жалбе Поверенику будући да се према одредбама члана 22 Закона о слободном приступу информацијама она не може поднети против решења Владе.
Зашто се то жели, то је посебно питање на које предлагач, нормално, дугује одговор. А сувишно је да наглашавам да је предлагање оваквих решења поред осталог и у тоталној супротности са опредељењима израженим у свим стратешким документима и Владе и Скупштине, посебно оним која се односе на борбу против корупције.
И са становишта заштите података о личности нужно је интервенисати у садржину Предлога закона, будући да противно изричитој одредби чл. 42 Устава Републике Србије да се обрада података може уређивати само законом, а не подзаконским актом, Предлог закона предвиђа више случајева у којима би то уређивао министар подзаконским актом."
