Повереник за информације од јавног значаја и заштиту података о личности Родољуб Шабић оцењује да у конкретним условима додатно добија на значају доследна примена Закона о слободном приступу информацијама од јавног значаја укључујући и одговорност за кршење права јавности.
Повереник је подсетио да се вишегодишњи, практично потпуни изостанак одговорности за кршење Закона о слободном приступу информацијама, на шта је више пута упозоравао, неминовно негативно одражавао и на све напоре на успостављању одговорне управе и у борби против корупције, криминала и злоупотреба.
Наглашавајући да могу бити посебно индикативни проблеми у вези са приступом информацијама о раду субјеката који располажу великом јавном имовином и новцем, дакле, државних, односно јавних предузећа, повереник Родољуб Шабић изјавио је и следеће:
„У чак 175 случајева државна и јавна предузећа на републичком нивоу нису информације учиниле доступним ни након налога повереника, иако су по закону решења повереника обавезујућа. У односу на огроман број предмета код повереника, овај број изгледа занемарљив, али није тако, јер се не може искључити могућност да би се иза њих могле „крити" и ствари које су у антикорупцијском контексту веома интересантне. Посебно је забрињавајуће да велика предузећа попут „Телекома", „Србијагаса", „Железница Србије", „ПТТ Србија" и сл. имају велики број неизвршених решења.
Повереник је на захтеве субјеката по чијим жалбама је донео решења и наложио давање информација, у складу са законом, изрицао казне, пенале због неизвршења решења, али то даје ограничене ефекте. А дословно је цинично што се јавним новцем плаћају казне због кршења закона и неизвршавања обавеза према јавности и истрајава у томе, али је на неки начин и "логично", ако се рачуна на то да се ништа лично не ризикује.
Већ годинама упозоравам да други механизми који би требали да обезбеде спровођење закона, а који нису у рукама повереника, нажалост не функционишу. По слову закона, Влада је дужна да у случају потребе принудним путем обезбеди извршење решења, али она то, од почетка примене закона, не чини. Не функционише ни механизам одговорности за кршење закона. Надлежна министарства такође годинама нису покретала прекршајне поступке због кршења закона против одговорних лица. Добро је што је Министарство државне управе и локалне самоуправе најавило радикалну промену ове праксе. Још је боље што је то и фактички потврђено ових дана, подношењем веће групе захтева за покретање прекршајних поступака, али се морамо потрудити да то не буде само тренутна реакција, већ да се обезбеди њен континуитет.
То је, без сумње, веома важно, јер је доследна примена одредби Закона о слободном приступу информацијама од јавног значаја сигурно један од најбољих начина да се да битан допринос антикорупцијским напорима и успостављању одговорнијег, рационалнијег и ефикаснијег система."
