Повереник за информације од јавног значаја и заштиту података о личности је у писму Влади Србије указао на потребу квалитативне промене односа надлежних, посебно Владе, према стању у важној области људских права каква је заштита података о личности.
Непосредан повод за обраћање Повереника Влади је чињеница да се напунило пет и по година од како је Влада усвојила Стратегију заштите података о личности, а да је однос према спровођењу те Стратегије можда "најбоља" илустрација забрињавајуће лошег односа према заштити података о личности.
Влада је Стратегију заштите података о личности усвојила 16.8.2010.г. и том приликом утврдила да ће "формирати посебно радно тело које ће надзирати обезбеђење услова и спровођење Стратегије и Акционог плана, вршити координацију државних органа у циљу ефикасног функционисања система заштите података о личности...", као и да ће „Акциони план за спровођење Стратегије, с дефинисаним активностима, очекиваним ефектима, носиоцима конкретних задатака и роковима за извршење задатака, донети у року од 90 дана од дана објављивања."
Ни пет и по година после, не постоји ни „посебно радно тело", ни Акциони план.
Последица непостојања стратешког приступа је изостанак низа нужних активности и мноштво пропуста. Илустрације ради, посебно драстичан, несхватљив пример је недоношење Уредбе о заштити нарочито осетљивих података. Иако је Уредба морала бити донета у року од шест месеци од ступања на снагу Закона о заштити података о личности, надлежно Министарство правде је никада није припремило, па Влада с њеним доношењем доцни скоро седам година!
Слично је и са доношењем новог Закона о заштити података о личности. Иако је, на иницијативу Повереника, потреба доношења новог закона, препозната још средином 2012. године и у ту сврху формирана некакава међуресорска радна група изостао је било какав ефекат. Ни то што је Повереник пре годину и по дана припремио и ставио Влади на располагање комплетан Модел новог закона, није помогло, напротив. Влада јесте у Акционом плану за Поглавље 23 у преговорима са ЕУ утврдила да ће нови закон бити донет до краја 2015.г. а да ће основу представљати Модел који је припремио Повереник. Међутим, закон није донет, а Нацрт које је презентирало Министарство правде готово да нема додирних тачака са моделом Повереника, чиме је Акциони план за Поглавље 23, усаглашен са ЕУ, прекршен и пре него што је Поглавље отворено.
Није добро да се државне активности у области заштите података о личности у највећој мери своде само на активности Повереника. Јер, иако су његове активности у континуитету све бројније, оне ни у ком случају не могу да надоместе све оно што би морали да ураде други надлежни, пре свега, министарства, Влада и Скупштина.
Повереник је подсетио да је о овим проблемима у неколико наврата разговорао са премијером лично и да је у тим приликама стекао утисак да на исти начин гледају на потребу доношења Акционог плана за спровођење стратегије заштите података о личности и новог Закона о заштити података о личности, али догађаји који су уследили то нажалост нису потврдили. Стога је Повереник писмом још једном указао на то да је квалитативна промена односа надлежних, посебно Владе према стању у овој области, битан услов за остваривање циљева дефинисаних у Акционом плану за поглавље 23 и што је још много важније за стварну, реалну гаранцију права која грађанима Србије јемче Устав и закони.
