Повереник за информације од јавног значаја и заштиту података о личности оцењује да су од стране Европске комисије недавно објављени текстови правних аката којима се најављује успостављање новог система заштите приватности на нивоу Европска унија-Сједињене Америчке Државе, иако не од формалног ипак од озбиљног, суштинског значаја и за Србију, њене грађане и предузећа.
Европска комисија је пре неколико дана представила нацрт своје „Одлуке о адекватности" и текста споразума о „Штиту приватности". Овим документима се афирмишу начела о заштити приватности којих се морају придржавати сва предузећа која учествују у трансферу личних података али и, на шта се обавезују у писменом облику, власти САД, и заштитне мере и ограничења приступа подацима од стране органа безбедности.
Утврђује се да су заштитне мере приликом преноса података у оквиру новог „Штита приватности" ЕУ-САД идентичне стандардима заштите података у ЕУ. У новом правном оквиру се изражавају захтеви које је утврдио Суд правде ЕУ у октобру 2015. године, када је утврдио даљу неприменљивост Safe Harbor-а. Надлежни органи САД морају преузети чврсте обавезе о стриктном спровођењу „Штита приватности" и гарантовати да националне безбедносне службе неће, ни неселективно ни масовно, приступати задржаним подацима, односно вршити надзор.
Повереник оцењује да, независно од предстојећих проблема у имплементацији новог правног оквира заштите података у односу САД-ЕУ, оне сигурно додатно наглашавају значај заштите података о личности и чињеницу да ће Европска унија томе придавати све више пажње.
Наша земља има и формалну обавезу али и потребу да усклађује наш правни систем са стандардима ЕУ. Нажалост, у томе веома касни. Акциони план за Поглавље 23 који је услаглашен са Европском унијом већ је прекршен а да то Поглавље још није ни отворено. Нови, дословно неопходан Закон о заштити података о личности који је припремио Повереник требало је према Акционом плану за Поглавље 23, да буде усвојен најдоцније до краја 2015.године, али је то пропуштено. Услед тога имамо „систем" обраде и заштите података о личности, који не само да није у складу са стандардима ЕУ него чак ни са Уставом Србије.
Имајући наведено у виду, Повереник оцењује да ће један од приоритетних задатака Владе коју ће Србија добити након избора морати да буде коренита промена односа према стању у области заштите података о личности. То захтевају како Уставом и законом зајемчена права грађана, тако и економски интереси наших привредних субјеката и земље у целости.
