Повереник за информације од јавног значаја и заштиту података о личности оцењује, да је у делу који се односи на заштиту података о личности, Преговарачка позиција Републике Србије за међувладину конференцију за приступање Републике Србије ЕУ за Поглавље 23, инфериорна у односу на оно што су потребе Србије, што она треба и може да уради у овој области.
Забрињавајуће је да садржина овог документа који је Влада недавно усвојила указује на то да ће се и даље у недоглед одлагати предузимање мера које је одавно било нужно предузети, не само ради преговора са ЕУ, већ што је много важније, ради заштите нашим Уставом и законима утврђених права грађана.
Посебно брине чињеница да документ не садржи дословно никакву информацију у вези са несхватљиво дуго одлаганим усвајањем Акционог плана за спровођење Стратегије заштите података о личности, документа чије постојање, и разуме се реализација, је неопходан услов за остваривање ма каквог побољшања стања у тешко запуштеној области заштите података о личности.
Стратегију заштите података о личности добили смо у лето 2010. године. Акциони план за њено спровођење, је требало да буде усвојен, предвиђено је Стратегијом, у року од три месеца. Није усвојен, а његово доношење "доследно" је одлагано упркос томе што потребу за њим на дословно драматичан начин, готово свакодневно потврђивала наша стварност.
Чињеница да аутори полазне позиције и даље игноришу потребу доношења Акционог плана за спровођење Стратегије заштите података о личности додатно је изненађујућа, с обзиром на то да је проблем био и предмет разговора повереника са премијером који се у потпуности сложио са тим да је Акциони план неопходан и најавио да ће се са њим "ићи у убрзану процедуру".
Преговарачком позицијом се предвиђа још једно одлагање доношења иначе неопходног новог Закона о заштити података о личности. Ово се чини већ неколико година за редом, и то тако што се увек одлаже за крај календарске године. С тим, у вези, треба нагласити да је Повереник још у октобру 2014. године у намери да дâ свој допринос у процесу европских интеграција, ставио Министартсву правде, односно Влади, целокупан текст Модела закона са детаљним образложењем. Тај текст могућег закона је прошао расправу у јавности и био предмет оцене европских стручњака и практичара из предметне области. Уз додатну јавну расправу у складу са обавезама прописаних Пословником Владе, тиме и могућим изменама појединих одредаба, могао би, односно могао је одавно надоместити недостатак и огромну правну несигурност проузроковану важећим законом.
Уз то, усвајањем овог закона коначно би били предупређени и елиминисани и бројни штетни ефекти вишегодишње доцње Владе са усвајањем важне Уредбе о заштити нарочито осетљивих података.
Повереник оцењује да је забрињавајуће и то што полазна позиција садржи и наводе и оцене које нису у складу са стварним и фактичким чињеницама. Такав приступ може за ефекат имати стварање погрешне представе код друге стране у преговорима или још непожељније, самозаваравање.
