Повереник за информације од јавног значаја и заштиту података о личности упутио је Врховном касационом суду Иницијативу за обезбеђивање јединствене судске примене праве и једнакости странака у прекршајним поступцима који се воде у складу са Законом о прекршајима (ЗОП), а због повреда одредаба Закона о слободном приступу информацијама од јавног значаја (ЗСПИЈЗ).
Повереник је Иницијативу упутио због тога што прекршајни судови у пракси на различите начине тумаче право лица, по чијем захтеву за слободан приступ информацијама орган власти није поступао у законском року, да поднесе захтев за покретање прекршајног поступка.
Неки прекршајни судови прихватају активну легитимацију тражиоца информације и поступају по њиховим захтевима за покретање прекршајног поступка без икаквих посебних условљавања. Неки други прекршајни судови међутим то право оспоравају, не поступају по таквим захтевима, не покрећу прекршајне поступке, односно покретање условљавају претходним коришћењем жалбе у управном поступку, као и тим да надлежни инспекцијски орган није претходно поднео захтев за покретање поступка.
Повереник сам стоји на становишту да игнорисање захтева за слободан приступ информацијама представља повреду Уставом зајемченог права, те да је ЗСПИЈЗ-ом изричито предвиђено као прекршај, а да ни ЗСПИЈЗ, ни ЗОП не дају основа да се овлашћење оштећеног да поднесе захтев за покретање прекршајног поступка условљава претходним коришћењем жалбе или било којим посебним условом.
Иначе, реч је о питању које поред принципијелног има и сасвим конкретан значај. Током неколико година у којима надлежна министарства (правде и државне управе) уопште нису подносила захтеве за покретање прекршајних поступака против прекршиоца закона, могућност односно право да то чине подносиоци захтева као оштећени представљала је заправо једини, какав такав, механизам за отварање питања одговорности за кршење закона. Будући да је и данас пракса надлежног министарства у вези са покретањем поступака за одговорност врло скромна, право оштећених да то чине ни у ком случају није за потцењивање.
У сваком случају, независно од прихватања конкретног правног става извесно је недопустиво различито поступање судова, будући да за директну последицу има неједнакост странака, као и угрожавање правне сигурности и владавине права.
Стога Повереник сматра да је нужно да Врховни касациони суд у складу са својим овлашћењима из чл. 31 Закона о уређењу судова предузме мере у циљу обезбеђења уједначене судске праксе прекршајних судова.