ПОВЕРЕНИК
ЗА ИНФОРМАЦИЈЕ ОД ЈАВНОГ ЗНАЧАЈА
И ЗАШТИТУ ПОДАТАКА О ЛИЧНОСТИ


logo novi


ПОВЕРЕНИК
ЗА ИНФОРМАЦИЈЕ ОД ЈАВНОГ ЗНАЧАЈА
И ЗАШТИТУ ПОДАТАКА О ЛИЧНОСТИ



logo novi

ПОВЕРЕНИК
ЗА ИНФОРМАЦИЈЕ ОД ЈАВНОГ ЗНАЧАЈА
И ЗАШТИТУ ПОДАТАКА О ЛИЧНОСТИ





Читај ми

Повереник за информације од јавног значаја и заштиту података о личности поводом појачаног интересовања јавности и учесталих обраћања новинара и медија у вези са "Извештајем о уређењу, организовању и функционисању система обезбеђења председника Владе Републике Србије" који је сачињен након атентата на премијера Зорана Ђинђића од стране посебне Комисије којом је председавао потпредседник Владе, Жарко Кораћ, подсећа да је, још пре 8 година у писму Влади Србије, указао на потребу преиспитивања "одлуке" Владе да информације из Извештаја остану недоступне јавности.

 

Повереник је тада, у августу 2008. године, морао одбацити жалбу (због ненадлежности, јер се против Владе не може поднети жалба Поверенику) коју му је поднео новинар Б92 против "одлуке" Владе чији премијер је тада био Мирко Цветковић, али је у писму Влади указао на низ недоследности у вези са тајношћу тог документа, посебно указујући на чињенице да је судски поступак на чији би ток бар хипотетички објављивање информација могло бити од утицаја правоснажно окончан, као и на логичну и оправдану претпоставку да статус поверљивости утврђен у време атентата не мора бити оправдан и више година након тога.

Повереник је и данас истог става. С тим у вези додатно подсећа да је у међувремену, по уставној жалби тражиоца информација и Уставни суд 2013. године својом одлуком потврдио ставове Повереника нагласивши да "то што је неки документ формално правно класификован као строго поверљив није само по себи довољно да се одбије приступ јавности, те да се иза класификације мора налазити оправдан интерес који треба штитити."

Повереник такође наглашава да је, независно од тога да ли је тражени документ уопште био или је бар накнадно формално правно коректно класификован (што је била обавеза по Закону о тајности података који је накнадно донет), неспорна обавеза Владе да, чак и без посебног захтева, у складу са чл. 22. наведеног закона (који предвиђа да се и кад је у питању највиши степен поверљивости то чини најмање једном у 10 година) преиспита статус поверљивости.

Повереник, као и пре 8 година сматра очигледним да значај који информације из наведеног Извештаја имају за јавност и стручну и ону најширу, у потпуности оправдава чак и налаже потребу преиспитивања, односно укидања његове "поверљивости."

 

Збирни месечни статистички

подаци

на дан 31.10.2024

У ПРОЦЕДУРИ: 16.095

ОБРАЂЕНО: 165.773

Опширније...