Повереник за информације од јавног значаја и заштиту података о личности, Родољуб Шабић упутио је Упозорење привредном друштву Перутнина Птуј-Топико д.о.о. из Бачке Тополе због недозвољене обраде података о личности приликом полиграфском испитивања 17 запослених, јер за такву обраду друштво није имало ваљани правни основ нити је таква обрада сразмерна оправданој сврси.
Привредно друштво дужно је да у року од 15 дана од дана пријема упозорења обавести Повереника о предузетим мерама у циљу спречавања даље недозвољене обраде података ради предузимања евентуалних даљих мера из надлежности Повереника.
Повереник је по службеној дужности, на основу сазнања из јавно објављених чланака електронских медија, покренуо поступак надзора над спровођењем и применом ЗЗПЛ од стране привредног друштва. У поступку надзора утврђено је да је привредно друштво спровело полиграфско испитивање над укупно 17 запослених у сврху прикупљања информација "ради откривања починиоца кривичних дела крађе меса" из складишта друштва.
Откривање и гоњење починиоца кривичних дела у искључивој је надлежности полиције и тужилаштва. Управо је одредбама члана 47. и 57. Закона о полицији приписана могућност коришћења полиграфског испитивања од стране полиције, што је уједно и једино такво (а и у том случају факултативно) овлашћење садржано у неком закону.
Привредно друштво не поседује законско овлашћење за обраду података о личности путем полиграфског испитивања у било коју сврху. А увидом у текст пристанка који су потписала сва тестирана лица, утврђено је да пристанак не испуњава формалне услове пуноважности прописане чланом 10. ЗЗПЛ. Независно од изнетог, под претпоставком формалне исправности пристанака, он не може бити прихваћен као материјално пуноважан и правно ваљан, због очигледне несразмере утицаја и моћи између оног ко тај пристанак прибавља и оног од кога се тражи. Таква несразмера очигледна је због саме природе односа послодавац-запослени, услед које запослени као „слабија" страна није стварно слободан да одлучи.
Повереник подсећа да је конкретан случај само један у низу сличних проблема који су директна последица непостојања никаквих или ни изблиза довољних законских правила о обради података о личности. Врше се обраде енормних количина личних података без препознатљиве сврхе и оправдања, надзор послодаваца над електронском комуникацијом запослених, видео надзор, праћење GPS системима, обрада биометријских личних података, обрада нарочито осетљивих података као што су нпр. лекарске дијагнозе итд.
У тренутку отварања у преговорима са ЕУ поглавља о људским правима важно је подсетити на потребу да се законом утврде јасна правила за ове и бројне друге ситуације у вези са обрадом личних података у области радних односа. При томе је нужно уважавати то да приватност на радном месту мора бити битно смањена, али да никад не престаје потпуно да постоји. У пракси Европског суда за људска права изграђен је концепт "разумно очекиване приватности" који би морао важити и код нас, а и Кодекс Међународне организације рада јасно изражава захтев да се врста и број личних података који се обрађују сведе на најмању могућу меру, на само оне податке чија је обрада апсолутно нужна и оправдана сврхом.
