Повереник за информације од јавног значаја и заштиту података о личности је поводом уочене недозвољене обраде података о личности која се врши на основу Упутства за безбедносну проверу садржаног у Националном програму за обезбеђивање у ваздухопловству који је донела Влада Србије, упутио писмо председнику Владе Републике Србије.
Уз пуно уважавање значаја безбедности у ваздушном саобраћају Повереник је нагласио потребу да укаже на нарушавање правне сигурности и кршење уставних гаранција које овај документ производи, односно на потпуну правну неконзистентност "система" који се успоставља супротно изричитим уставним одредбама.
Влада је септембра 2015. године донела Национални програм за обезбеђивање у ваздухопловству, те исти класификовала ознаком „СТРОГО ПОВЕРЉИВО". Повереник није био упознат са постојањем овог документа, све до маја 2016. године, када је за исти сазнао током службене кореспонденције са „AIR SERBIA" ад Београд, те исти накнадно прибавио од Генералног секретаријата Владе. Повереник се овом приликом није упуштао у разлоге класификовања овог документа као „СТРОГО ПОВЕРЉИВО", само их оценивши као дискутабилне.
У саставу овог документа налази се Прилог III-1-B, под називом Упутство за безбедносну проверу, који садржи опис безбедносне провере, опредељује државне органе надлежне за обављање безбедносне провере, категорије особља за које се примењује безбедносна провера, процес подношења захтева, те процедурална разматрања у вези са спровођењем безбедносне провере.
Устав Србије (чл. 42.) јемчи заштиту података о личности и утврђује да се прикупљање, држање, обрада и коришћење података о личности уређује законом.
И Уставни суд је, у поступку покренутом на захтев Повереника, у Одлуци ИУз број 41/2010 од 30. маја 2012. године, потврдио став „... да се обрада података врши искључиво на основу закона", односно да се не може вршити на основу аката мање правне снаге.
Национални програм за обезбеђивање у ваздухопловству, који је Влада донела није ни објављен а није ни правни акт и, сходно наведеном, никако не може представљати правни основ за обраду података о личности.
Поред наведених принципијелних примедби Повереник је у опширном писму указао и на правну конфузију препознату у Упутству која се односи на два различита облика обраде података о личности која носе исти назив "безбедносна провера", а битно се разликују.
Повереник је затражио да Влада стави ван снаге део Националног програма за обезбеђивање у ваздухопловству садржан у Прилогу III-1-B, а да уређивање оних безбедносних провера, које сматра неопходним, као овлашћени предлагач закона, обезбеди кроз допуне Закона о ваздушном саобраћају.
Повереник је оценио да је описана ситуација као и друге сличне с којима смо се суочавали и са којима ћемо се нажалост извесно све чешће суочавати директна последица одсуства стратешког, осмишљеног, координираног приступа проблемима у области заштите података о личности на глобалном државном нивоу и још једном апеловао да Влада донесе Акциони план за спровођење Стратегије заштите података о личности, с којим несхватљиво дуго доцни и да коначно започне са реализацијом Стратегије усвојене још 2010. године.
