Повереник за информације од јавног значаја и заштиту података о личности у писму упућеном Агенцији за борбу против корупције је по трећи, последњи пут, позвао Агенцију да му достави документа из предмета контроле имовине и прихода градоначелника Београда.
Повереник је, одговарајући на нови допис из Агенције, оценио да наглашавање "великог значаја сарадње између државних органа" од стране Агенције не може доживети као озбиљно и искрено, будући да Агенција и даље одбија да достави тражена документа.
У истом контексту оценио је да тврдња Агенције да "није постављала никакве специјалне услове поверенику", није коректна и да не одговара истини. Истина је да је у првобитном допису Агенција навела дословно: "може се закључити да одређен део података из докумената који је произашао из предмета контроле имовине и прихода градоначелника представљају у смислу члана 38 Закона о тајности података "СТРОГО ПОВЕРЉИВЕ" податке, ради чије заштите је неопходно да истима повереник приступи ЛИЧНО". Сасвим очигледно, тај допис не садржи буквално ни једну једину реч о могућности приступа неког од повереникових сарадника. Наравно, чак и да је услов остављао могућност приступа неког од сарадника, био би у супротности са уобичајеним стандардима сарадње државних органа и одредбама Закона о тајности података које се односе на достављање поверљивих докумената.
Повереник је дужан да по поднетом предлогу тражиље информација - портала Пиштаљка, спроведе извршни поступак и у том поступку утврди да ли је у конкретном случају Агенција поступила у целости по налогу из раније донетог решења Повереника или није, како то тврди Пиштаљка. Поготово што већ и површан поглед на податке које је Агенција објавила поступајући по налогу Поверника, упућује на закључак да је "заштитила" и податке које по решењу није требало штитити, попут имена фирми повезаних са јавним функционером, износа новчаних трансакција, површине некретнина, врсте возила итд.
Повереник је државни орган који има, не само неспорно законом утврђено право увида у било који документ без обзира на степен поверљивости, него и овлашћење да својом одлуком наложи укидање поверљивости, такође без обзира на њен степен. У складу с тим, у пракси Повереника различити органи, поготово они који најчешће користе класификоване податке (БИА, ВБА, МУП, Министарство одбране итд.) му уредно достављају такве податке. У ту сврху, у Служби повереника, готово 40% запослених прошло је ригорозну безбедносну проверу и располаже сертификатом за приступ документима означеним "СТРОГО ПОВЕРЉИВО". Апсурдно је и необјашњиво да Агенција (у којој по сопственом признању нико не располаже сличним сертификатом) упорно одбија да достави тражене документе и "штити" некакве "строго поверљиве" податке од Повереника.
Уколико Агенција, ни након још једном поновљеног захтева за достављање докумената не поступи по њему, повереник ће предузети законске мере на чију примену је обавезан, приступиће, дакле, административном извршењу свог решења, односно изрицању новчаних казни Агенцији и подношењу прекршајних пријава против одговорних лица.
