Повереник за информације од јавног значаја и заштиту података о личности је, поводом у медијима објављене вести да је између Министарства државне управе и локалне самоуправе и Министарства унутрашњих послова потписан „Споразум о пословно-техничкој сарадњи“, који има за циљ "успостављање електронске евиденције о грађанима Србије", као и да "са датумом објављивања ове вести започиње процес уписа података из књиге држављана у тзв. Централни регистар", покренуо поступак надзора над спровођењем Закона о заштити података о личности од стране ова два министарства.
Будући да текст споразума није објављен, а о његовој садржини, иако очигледно има за предмет изузетно обимну обраду података о личности, није тражено мишљење Повереника, Повереник је од министарстава затражио да у року од пет дана доставе примерак потписаног „Споразум о пословно-техничкој сарадњи“, као и да се изјасне о више питања као што су: који је правни основ за успостављање тзв. Централног регистра; ко је руковалац података и који подаци о личности ће бити садржани у предметном регистру; из којих извора ће се вршити пренос података о личности; која је сврха предметне обраде; ко су будући корисници и посебно да ли су предузете организационе и техничке мере заштите података у електронској размени предметних података, те уколико јесу исте опишу (архитектура система размене података, администрација истог, процес ауторизације и аутентификације, безбедносни/аутентификациони протоколи и сл.).
Повереник је такође, под истим околностима и из истих разлога и са истим захтевима, поводом вести да је између Министарства правде и Министарства унутрашњих послова потписан „Протокол о електронској размени података“, покренуо поступак надзора над применом Закона о заштити података о личности у ова два министарства.
Повереник начелно стоји на становишту да је сарадња наших министарстава нешто што се заснива на Уставу и закону и што је детерминисано заједничким циљем, заштитом и унапређењем права грађана, и да у ту сврху нису неопходни посебни споразуми или протоколи. Али, независно од тога, Повереник наглашава да када је реч о обради података о личности у сваком случају, сходно Уставу и одговарајућој одлуци Уставног суда правни основ за њу, као и сврха и обим обраде могу и морају бити уређени искључиво законом, а не актима ниже правне снаге.
По окончању поступка надзора Повереник ће о резултатима и мерама које ће евентуално предузети, као и обично, обавестити јавност.
