Повереник за информације од јавног значаја и заштиту података о личности у писму упућеном председници Владе РС оценио је однос и поступање Владе, у вези са израдом документа под именом "Анализа досадашње примене Закона о слободном приступу информацијама од јавног значаја", као потпуно непримерене и неприхватљиве са становишта минимума коректних односа између државних органа.
У извештају Владе за четврти квартал 2017. о спровођењу активности о примени Акционог плана за поглавље 23 (2.2.5.1.) наведено је да је израђена "Анализа досадашње примене Закона о слободном приступу информацијама од јавног значаја".
Повереник је означен као "партнерска институција" у тој активности. Уз то, Повереник је државни орган са централном улогом у примени Закона о слободном приступу информацијама од јавног значаја. Међутим, не само да није, на било какав начин консултован приликом израде анализе, него му она није чак ни достављена. Да би слика о "озбиљности" израде анализе била комплетна треба додати да није консултовано чак ни Министарство за државну управу и локалну самоуправу, иначе, надлежно за надзор над применом закона.
Повереник је о садржини анализе, будући да никад није јавно презентирана, информисан случајно, посредством НВО која ју је тражила и добила по захтеву за слободан приступ информацијама од јавног значаја и која се мени обратила питањем - "У ком капацитету је Повереник учествовао у изради анализе?"
С тим у вези мора се констатовати поред дословно скандалозног начина израде анализе, да с том активношћу у односу на рокове предвиђене Акционим планом (2015.) недопустиво касни, као и да се "анализа" оним што је Акционим планом био пројектовани задатак (приватизација, јавне набавке, јавни расходи и донације политичким субјектима из иностранства) заправо уопште и не бави.
Међутим, још озбиљнији, далеко већи проблем је то што "анализа" просто врви од примера очигледног незнања, нетачности и некомпетентних правних ставова.
Повереник је у писму председници Владе указао само на неке, најдрастичније примере непознавања релевантних фактичких и правних чињеница из праксе Врховног суда, Управног суда и Повереника, примере потпуно произвољног тумачења вишегодишњих правних ставова судова и Повереника, као и на некомпетентне предлоге за измену закона који би за последицу имали практично обесмишљавање права на слободан приступ информацијама.
Повереник је у писму изразио потпуну индигнацију поводом поступања Владе у конкретном случају, а писмо одговарајуће садржине упутио и министарки правде.
