Повереник за информације од јавног значаја и заштиту података о личности оцењује да је то што је Министарство за европске интеграције ставило НВО Партнери за демократске промене Србија, односно јавности документ који садржи мишљење и коментаре ЕК о Нацрту Закона о заштити података о личности као коректан потез, како са становишта права јавности утврђених Законом о слободном приступу информацијама, тако и са становишта прокламоване и очекиване транспарентности процеса придруживања.
Ово посебно у околностима у којима је Министарство правде месецима ускраћивало јавности садржину овог документа, чак и тврдило да документ не постоји. Повереник је већ позивао Министарство правде да документ, преведен на српски, објави на својој Интернет презентацији и тај позив понавља и овом приликом.
Ради се о документу који се састоји из два дела, први садржи најважније, капиталне, начелне, опште коментаре, а други само конкретне, техничко редакцијске предлоге за побољшање појединих чланова закона.
Први, начелни део који је Министарство правде очигледно игнорисало у потпуности изражава примедбе које је на суштину, структуру и језик закона ставио и Повереник и низ других учесника у јавној расправи.
Сасвим је очигледно да је неумесно и неуспешно комбиновање правила GDPR-а и правила једног другог европског акта тзв. Полицијске директиве, имало за последицу потпуну неконзистентност закона. Текст закона предвиђа огроман број, више десетина изузетака од права која "јемчи", те неизбежно оставља утисак да је писан више у интересу "безбедносних стурктура" него у интересу права грађана.
Противно и циљу и логици GDPR (која то предвиђа само изузетно), у текст закона преузимане су, преписиване одредбе GDPR, а и онда кад је то прихватљиво и оправдано, изостајала је даља конкретизација и прилагођавање конкретним условима националног законодавства.
Језик који се користи је конфузан, изузетно тешко читљив, готово неразумљив. Реч је о закону који се бави фундаменталним људским правом, што подразумева да треба да буде јасан већини грађана. За овај текст се то никако не може рећи. Он је чак тешко читљив и схватљив и за правнике који се баве овом материјом, за шта је добар пример нпр. правно дословно рогобатна одредба члана 40 Нацрта.
Повереник не улази у то какав је стварни значај два е-маила од по пар редова текста чију је садржину презентирало Министарство правде, да ли они представљају и какву подршку даљим активностима и самом тексту, и како и у ком контексту су прибављени. Али, Повереник наглашава да се мора констатовати да све капиталне примедбе изнете у мишљењу ЕК важе и за последњу верзију Нацрта закона која у том погледу није ни мало побољшана.
Нацрт представља изузетно лош текст и то је и данас, иако је неколико пута коригован. И с нормативног и с функционалног становишта, он је на веома ниском нивоу, и што је најважније, практично је неприменљив.