Повереник за информације од јавног значаја Родољуб Шабић је данас у Бољевцу учествовао у раду округлог стола - семинара на тему слободе приступа информацијама. Скуп је био намењен едукацији новинара и представника медија и цивилног друштва на локалном нивоу а организован је у сарадњи са Београдским центром за људска права. Повереник је у обраћању учесницима нагласио да су идеје отвореног друштва и контролисане власти интегралне и да је за даљу демократизацију веома битно да се оне остварују на свим нивоима. Наглашавајући да у раду власти на локалном нивоу постоје бројне теме које измичу пажњи великих медија и најшире јавности а које имају велики значај за грађане локалних средина Повереник је оценио да јавности недопустиво често недостају документоване информације о тим темама и да се покушаји да се до њих дође једнако често суочавају са различитим отпорима.
Повереник Родољуб Шабић је поред осталог рекао:
„Чињеницу да грађани, новинари и представници медија и цивилног друштва нису у довољној мери упознати са садржином права на слободан приступ информацијама које им јемче Устав и Закон о слободном приступу информацијама често „користе“ они који располажу информацијама од јавног значаја да би отежали приступ истим информацијама, односно да би их ускратили јавности. Типичан, веома чест облик ограничавања права јавности да зна је тражење од подносилаца захтева за приступ информацијама да објашњавају односно доказују разлоге или „оправдан интерес“ за то.
Такво тражење, без обзира да ли је последица непознавања закона или нечег другог, у сваком случају представља незаконито ограничавање права на слободан приступ информацијама од јавног значаја. Грађани, новинари и други када траже информације од јавног значаја немају никакву обавезу да доказују да за такав захтев имају ма какав посебан интерес нити су дужни да било коме објашњавају разлоге или мотиве због којих информацију траже.
Став да се од подносилаца захтева за приступ информацијама не може и не сме тражити да образлажу своје интересе односно разлоге, разуме се, није апстрактно лично мишљење повереника за информације већ нешто што произлази из одредби чл.4 и чл.15.ст.4. Закона о слободном приступу информацијама од јавног значаја које то изричито предвиђају. Иначе оваква решења из нашег закона сасвим су у складу са стандардима садржаним у релевантним међународним документима којима се ова питања уређују, укључујући наравно и чувену Препоруку Р (2002)2 Комитета министара СЕ државама чланицама, о увиду у службене документе.“