Решењем Повереника за информације од јавног значаја изаштиту података о личности од 9.5.2019. год. наложено је Градоначелнику града Београда да Савет за борбу против корупције Владе Републике Србије обавести да ли поседује уговор закључен између Града Београда и Републике Србије којим се регулишу трошкови уређења грађевинског земљишта на локацији обухваћеној планским документом из члана 2. Закона о утврђивању јавног интереса и посебним поступцима експропријације и издавања грађевинске дозволе ради реализације пројекта „Београд на води“, те да му, уколико такав уговор поседује, достави његову копију. Ово решење Град Београд је примио 14.5.2019., а рок за поступање по том решењу истекао је 17.5.2019. год.
Савет за брорбу против корупције, који је саветодавно тело Владе Републике Србије, изјавило је жалбу Поверенику због „ћутања“ Града Београда – Градоначелника, по захтеву од 5.3.2019. год., којим су тражене наведене информације. Град Београд није доставио никакав одговор ни по захтеву Повереника да се изјасне на наводе жалбе Савета.
Овај случај представља илустрацију једног негативног тренда и недопустивог и незаконитог поступања органа јавне власти у области слободног приступа информацијама од јавног значаја, ;а то је да се и даље огроман број жалби Поверенику изјављује због „ћутања управе“ (преко 80%).
Осим тога, за механизмима остваривања права на приступ информацијама се посеже у ситуацијама када би информације морала да се размењује без „интервенције“ Повереника, као што је, примера ради, случај уобичајене и очекиване сарадње између различитих органа јавне власти (у конкретном случају саветодавног тела Владе Републике Србије и органа Града Београда).
У ситуацијама када је реч о пројектима од значаја како за Град Београд, тако и за целу Србију, где постоји појачан интерес јавности да зна, као што је реч о пројекту „Београд на води“ информације би чак морале бити објављене на проактивној основи.
Стога заменица Повереника Станојла Мандић подсећа све органе јавне власти да је транспарентност рада један од основних принципа рада добре управе и да је неопходна хитна промена односа органа јавне власти према грађанима и другим субјектима, наглашавајући да је право на приступ информацијама једно од основних људских и грађанских права зајемчено Уставом Републике Србије и Европском конвенцијом о људским правима.
