Повереник за информације од јавног значаја и заштиту података о личности Родољуб Шабић примио је данас експертску мисију Европске комисије која се налази у посети Београду. Чланови мисије у дугом и отвореном разговору интересовали су се за мере и активности које Србија предузима у борби против корупције, за ефекте тих мера и недостатке у њиховој садржини и спровођењу. У истом контексту, занимала су их настојања Повереника за информације на плану остваривања и унапређења слободе приступа информацијама и веће транспарентности односно прегледности пословања органа јавне власти.
С тим у вези Повереник Родољуб Шабић изјавио је следеће:
„Експерти Комисије ЕУ упознати су са активностима наше земље на нормативном плану. Познато им је да је усвојен значајан број закона, стратегија и акционих планова и других докумената и ратификовано више релевантних докумената.
Међутим, они, с правом, наглашавају да усвајање докумената само по себи не може да обезбеди жељене ефекте. Теже али важније је обезбедити њихову примену у пракси. У том контексту, мислим да је неопходно, да без одлагања почнемо смањивати озбиљан раскорак између прокламованог и нормативног с једне стране и стварности с друге стране. Индикативан је нпр. хроничан, висок степен недисциплине органа власти или функционера према обавезама које имају по законима којима се уређују јавне набавке, слобода приступа информацијама или сукоб интереса, а још индикативније то што такво понашање остаје практично без санкција. Не мање је индикативно да се практично све независне надзорне институције суочавају са бројним, често несхватљивим, препрекама у обезбеђивању услова за нормално функционисање, због чега неке чак годинама остају „тигар од папира". Можда најдрастичнији пример је ДРИ. Закон о државној ревизији имамо од септембра 2005., а ни данас још нису обезбеђени сви услови за њено функционисање.
Разговор је потврдио моје оцене у погледу неопходности унапређења јавности рада власти. Подизање нивоа транспарентности у раду власти, посебно кад је у питању располагање јавним новцем и ресурсима, дефинитивно може бити релативно брзо остварљиво, јефтино, а ефикасно средство у борби против злоупотреба и корупције.
Посебан предмет разговора била је и примена новог Закона о заштити података о личности. Информисао сам их о активностима које, углавном у сарадњи са међународним субјектима, предузимам, о изради стратегије за имплементацију закона коју у догледно време намеравам да предложим Влади Србије и изради Водича кроз закон који би грађанима поједноставио остваривање и заштиту законом зајамчених права и неким другим активностима. Добро је што су гости те активности повољно оценили. Међутим, мора бити јасно да без неопходних овлашћења, која независни надзорни орган у складу са стандардима ЕУ мора имати, као и логистичких, просторних и кадровских претпоставки за чије обезбеђење препреке још нису отклоњене, неће бити могуће остварити пуну примену закона.
На крају разговора, скренуо сам гостима пажњу, да за велику већину наших грађана, европске интеграције и либерализација визног режима имају изузетан значај и да сваки помак на том плану може допринети успостављању боље, конструктивније друштвене атмосфере, што је поред осталог битно и за успешнију борбу против корупције. Зато би било јако добро да њихов Извештај буде објективан, да констатује и остварене резултате и пропусте и недостатке и с тим у вези, да одговарајуће препоруке и сугестије, али и да буде основа за политичку одлуку која би Србију приближила ЕУ и довела на „белу шенгенску листу"."
